52 Викенда – Предлог за март

Понешто о палатама и кућама у Сремским Карловцима

У ширем простору око Трга Бранка Радичевића материјализовани стоје докази  развоја српског грађанског друштва од 17. до 20. века. Многи ће се зато запитати о историји карловачких приватних кућа очигледне лепоте и значаја. Једна у низу кућа на главном тргу је и она у којој је живео и умро архитекта Владимир Николић, градитељ многих здања у Сремским Карловцима, широм Војводине, чак и у Будиму и Вуковару. Изграђена 1772. у облику латиничног слова „L“ кућа и данас осваја барокном лепотом. Недалеко од главног трга налази се кућа Димитрија Анастасијевића Сабова, сазидана 1790, а данас препознатљива по рококо фасади са мноштвом декоративних елемената. По лепоти и значају издваја се и кућа породице Штрасер у којој је основана најстарија апотеку у Војводини. Апотека, у којој је сачуван ентеријер из средине 19. века израђен у Венецији, се до Другог светског рата звала „Код златног орла“. Куће породица Матић, Ћирић, Симеоновић-Чокић, као и она Људевита Ауера у којој је становао Бранко Радичевић припадају низу значајних карловачких објеката.

Павле М. Штрасер оставио је податке о томе како су у 19. веку живели бећари, сиромашни путници намерници и сезонски радници. До зграде данашњег Завичајног музеја постојала је кућа која се звала „херберг,“ где се јефтино могло купити пециво и месне прерађевине, а у великој соби и преспавати на слами простртој по поду за свега једну крајцару. Корисници „херберга“ су суботом поподне, а некад и недељом док не почне служба у црквама, морали да почисте све варошке улице.

Текст: Гордана Стојаковић

Фотографије: Драган Куруцић

Каћ и Будисава као плодоносне излетничке могућности 

Оно због чега можете одлучити да дођете у Каћ је новоосновани манастир Српске православне цркве посвећен Васкрсењу Христовом. Чим крочите унтар манастирског комплекса чији су делови прекривени мозаицима биће вам јасно да сте у женском манастиру – центру за израду мозаика, керамике, икона и веза. У конаку постоји  маестрално живописана капела посвећена Рођењу Пресвете Богородице. На једном од зидова представљена је поворка светитељки православног света, што је редак призор. Манастирски комплекс је отворен за посете, а повремено се организују школе вештина које монахиње практикују.

Будисава (мађ. Тисзакáлмáнфалва, нем. Њалднеудорф) је основана1884. Центром Будисаве доминира Римокатоличка Црква Велике Госпе (Блажене Девице Марије) изграђена у неоготском стилу 1908. У близини цркве (прва улица десно) налази се Етно кућа настала великим залагањем господина Тибора Милановића. У простору (кућа и окућница), који је некада користио црквењак са породицом, сакупљени су предмети из свакодневице, који сасвим дочаравају живот становника Будисаве друге половине 19. и прве половине 20. века. У дворишту је колекција пољопривредних алатки, оруђа која су служила за обраду земље, стари бунар, али и серија фотографија која приказује друштвени живот становника између два светска рата.

Текст: Гордана Стојаковић

Фотографије: Драган Куруцић

Фрушка гора – ка Иригу

Пут  ка Иригу може бити истовремено одмор и надахнуће. Ириг је старо насеље, некадашњи богати и по вину надалеко чувени центар Фрушке горе чији је процват зауставила куга, а затим и филоксера. Градић се последњих деценија обнавља и показује да стара фрушкогорска престоница сија новим надама. Обновљено иришко урбано језгро са барокним, класицистичким и сецесијским кућама, његове прелепе православне храмове посвећене Св. Теодору Тирону, Успењу Богородице и Светом Николи вреди видети. Туристичка привреда Ирига се обнавља, те ако одлучите да се задржите моћи ћете да коначите у Милином Лагуму  или Фрушка гора Гестхаус-у. Иришку винску причу представљају винарије Мачков подрум  и  Винска кућа Ковачевић. Пут вас из Ирига може одвести до Перковог салаша у Нерадину, или ка малој манастирској тури: Ново и Старо Хопово, Гргетег, Велика Ремета и Крушедол.  Ако се одлучите да из Ирига кренете ка Иришком венцу и посетите Ново Хопово, немојте пропустити прилику да прошетате до Старог Хопова.  Пут дужине три километра може бити поклоничко путовање – ако тако одлучите.

Туристичка организација Општине Ириг http://www.turorgirig.org.rs

Текст: Гордана Стојаковић

Фотографије: Драган Куруцић

Раковачке туристичке слике

Раковац није јединствено насеље. Стари Раковац, насеље манастирских прњавораца, уништено је током II светског рата, а ново се формирало пар километара северније.  Страдање насеља и његових становника записано је кроз Спомен-обележје Каменолом (налик масивној кули), посвећеног палим борцима и жртвама фашизма и Спомен-обележје Стручица (необичног визуелног решења), посвећеног страдалој групи хероја – родољуба.

Вишеслојни раковачки археолошки локалитет Градина – Домбо није припремљен за посете туриста. Најстарији слој налазишта су остаци земљаног утврђања из гвозденог доба, док се у млађим слојвима ређају остаци из римског периода, затим средњевековне цркве најпре романичка, а затим и готичка и на крају остаци бенедиктинског манастира опасаног бедемима који је уништен у 16. веку. Међу покретним драгоценостима нађеним на овом локалитету је и колекција византијских бронзаних икона из епохе династије Комнина (1081-1204), која се чува у Музеју Војводине.

Ипак, када се помисли на туристичке вредности овог насеља, онда одабир најчешће пада на Српски православни манастир Раковац. Према предању, подигао га је велики коморник деспота Јована Бранковића, Рака Милошевић, али први писани податак о њему је  из 1545. Црква манастира је посвећена Светим Врачима. Турци су порушили манастир крајем 17. века,  али је убрзо обновљен. Манастир је био познат као културни и преписивачки центар где су настали препис Душановог законика и  Раковачки рукописни србљак.

Не треба изоставити могућност шетње до пећине Бели мајдан или уживања у винима и храни у Винарији Салаксија.

Текст: Гордана Стојаковић

Фотографије: Драган Куруцић

Facebook

Twitter

Linkedin