Необична судбина самоуког сликара, јединственог у нашој култури, не може се сврстати ни у један од могућих модела биографских сценарија унутар европског културног простора. Доласком у Нови Сад, Фејеш тада као четрдесетогодишњак, одлучује да слика. Његова одлука је била готово архетипска, лишена сваког узора и опробаног стила. Емерик Фејеш је одабрао да шибицама или кукурузовином на папиру слика урбане мотиве – градове у којима најчешће никада није био. Као предлошци су му служиле црно-беле разгледнице. Урбани пејзажи Новог Сада, Лондона, Париза, Венеција, Вормса, Београда, Москве, Mont-Saint-Michel-a, Мостара… представљени су кроз простор растуће перспективе у који су непогрешиво тачно сложени низови кућа, тргова, цркава и улица. Емерик Фејеш је умро у Новом Саду, а сахрањен је на Римокатоличком гробљу у Футошкој улици. Највећи део његових слика чува се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини (http://www.mnmu.rs/fejes-emerik.htm).
Теxт: Гордана Стојаковић
Репродукција разгледнице: Музеј наивне и маргиналне уметности, Јагодина
