Где се налази срце нашег града?
Волим наш град, сва његове мале скривене тајне, велике палате, значајне становнике (некада и сада). Када шетам кроз њега као да шетам кроз музеј. Упркос свему, приметио сам, током година рада као туристички водич, да се гости увек прво интересују за један део града, а то је Дунавска улица. Ова улица увек мами, привлачи као магнет све госте, било да волите историју и културу, гастрономију, шопинг или само позитивну енергију.
Како и када је настала Дунавска улица?
Када је завршен Мостобран који се налазио на месту где данас почиње Петроварадински мост са бачке стране, 1694. године формира се насеље које ће бити познато као „Ратзенстадт“ или Рацка варош (Раци од Расци – Рашка – стари назив за Србију). Срце овог малог насеља је била саборна црква св. Ђорђа, поред које је био и двор владике бачког, а испред се налазио трг. Од трга је водила улица преко баре која је насута да би се стигло до Мостобрана и Дунава, и тако је настала Дунавска улица. Најстарији познати назив је „Ауф дер Бруцке“ што значи на мосту.
На плану из 1745. године се јасно види подела града на војни и цивилни део означен у две боје. Део овог разграничења је ишао средином Дунавске улице. Када је град постао слободан краљевски град 1748. године долази до промена имена у Неопланта – латински, Неусатз – немачки, Ујвидек – мађарски и Нови Сад на српском. Војска се тада исељава из града и долази до наглог развоја и просперитета.
Да ли је Дунавска улица одувек изгледала као данас?
Не, скоро цео град је изгорео у Великој буни 1848 – 49. године, а од 2808, остало је неоштећено свега 812 кућа. Постоји сведочење чувеног Михаила Полит Десанчића (који је одрастао у Дунавској улици) како је град некада изгледао: „Оног Новог Сада, што је постојао пре Буне, више нема. Била је то полуоријентална варош. Било је ту кућа и на пијаци (данас Змај Јовина улица), са рогљевима, са доксатима, дућана са такозваним ћепенцима. Куће су имале широке стреје, тако да си по киши могао ићи по суву читавом Дунавском, Ћурчијским сокаком па и пијацом. Те широке ниске стреје чиниле су да су улице сасвим уске изгледале.“
О очевој кући, која се налазила у Дунавској улици, каже: „У кући мога оца је била велика, али узана авлија, у којој су стајали трговачки сандуци… У другом делу куће била је авлија шира, али ту је била начињена башта и ту се сећам да сам виђао моју много старију сестру Марију, која је умрла много пре што сам пошао у школу. Иза те баште била је штала за наше лепе коње, и под једним кровом у једном реду, врло лепа, са даскама патосана ремиза са троје каруца и за парадне хамове… Паралелно са шталом и ремизом под једним кровом била је двокрилна капија са изласком на „бару“, дочим је улазак у дућан био са Дунавске улице.“ Ово је типична архитектура Дунавске улице, дуги а уски плацеви који излазе на две улице. Данас су то популарни „пасажи“ у којима се налазе многобројне радње, кафићи, ресторани и сувенирнице.
У Дунавској улици се налазило и шеталиште, чувена променада, где су грађани долази да шетају. Променада је пратила ивицу парка дуж данашњег Музеја Војводине. Ова променада ће се уредити крајем XИX века. Део улице је калдрмисан пре буне, а после буне цела улица је уређена. Рибља пијаца се до буне налазила у Дунавској улици, а после ће се преместити на место где се и данас налази. На почетку улице ка Змај Јовиној се налази један врло интересантан, а неупадљив споменик. На парној страни улице, између два прозора се може видети топовско ђуле, које је након страховитог бомбардовања града, узидано у фасаду обновљене куће да стоји као споменик на страшан догађај. На средини улице, а на крају пешачке зоне стоји споменик Јаши Томићу, чувеном политичару. Упамћено је да је због љубави према својој жени и сплету несрећних околности, убио политичког противника Мишу Димитријевића. Због велике подршке жена Новог Сада (које су сматрале да је он бранио само част своје супруге) казна му је преиначена са доживотне робије на шест година. Преко пута споменика Јаши Томићу, а на улазу у Дунавски парк стоји прва профана статуа у нашем граду, прелепа девојка са рогом изобиља. Подигнута је давне 1912. године и рад је вајара Ђоке Јовановића.
У кући (Дунавска 14), која је обележена спомен плочом једно време је живео Светозар Милетић. Након сеобе у Нови Сад, у тој кући се налазила Матица Српска, најстарија и најважнија културна институција у Србији. Угледајући се на њу и други словенски народи су основали своје Матице.
Почетком друге деценије двадесетог века у дрвеној бараци на шеталишту, отворен је биоскоп „Тиволи“, други по старости биоскоп у граду, намењен обичном грађанству.
У канцеларији Српске читаонице (Дунавска 1) која се налазила на почетку улице са непарне стране донесена је одлука о формирању Друштва за Српско народно позориште.
Код нас туристичких водича увек постоји велика жеља да кажемо још нешто више, да још мало представимо наш град. У ових „пар“ речи покушао сам да вам мало представим нашу Дунавску улицу. Ако вас можда занима да лично и још ближе упознате наш град, можете контактирати удружење туристичких водича Новог Сада (vodicins@gmail.com).
Дођите и уверите се сами.
Текст: Срђан Бошковић туристички водич
Туристичка организација Града Новог Сада
