Легенда каже… једног лепог, сунчаног дана одлучили смо да нашим драгим гошћама, блогеркама из Загреба, приредимо мало изненађење и одведемо их на једно од најбајковитијих места у Новом Саду – посластичарницу “Времеплов”.
Већ на први поглед, наше гошће су биле одушевљене, јер већ сам екстеријер ствара импресије као да смо у неком врту Бечког двора. Наши домаћини били су власници посластичарнице Немања Ковачић и његова супруга Јасмина, која нам је одмах понудила ‘крем’ кафу, сматрајући то добрим почетком нашег дружења. И заиста то и јесте био најбољи и свакако најароматичнији почетак овог дружења.
Наше гошће желеле су одмах да сазнају све о “Времеплову” а и ми домаћини, иако смо већ одавно упознати са простором и концептом ове старе и надасве познате новосадске посластичарнице, нисмо били ништа мање нестрпљиви и радознали да чујемо све испочетка.
Када смо ушли у посластичарницу имали смо утисак као да смо закорачили у некакву бајку. Окретали смо се око себе, примећујући да од крова расте вистерија, башту краси датура, а сам врт баште украшен је дрветом лимуна, мандарине и поморанџе што доприноси егзотичности, а ту је и стакленик који је прављен ручно. На зиду је слика Мери Попинс, затим каса из Њујорка, једрењак из Колумбије, стара пегла, клавир, виолина, тромбон, хармониум, стара телефонска централа. Сви ови антиквитети у потпуности оправдавају назив посластичарнице, јер заиста воде на путовање кроз време.
Власник Немања нам је испричао како је заправо прво хтео да отвори ауто-салон, али га је у томе ‘спречила’ комшиница која је рекла да овакав део града заслужује једну добру посластичарницу, а не ауто-салон. И тако је настао “Времеплов”, потпуно спонтано. Иако је значење ове речи заправо ‘од бога послато’, можда настанак посластичарнице и није све била само пука случајност.
Овај назив је посластичарници дат јер простор поседује пуно антике и артефакте који су скупљани по целом свету, али један део представља и породичну својину, као на пример стари ормар који је мираз Јацине баке. Свега ту има. Кафа се доноси из најразличитијих делова света (Танзаније, Кеније, Медитерана, Грчке), па тако посластичарница нуди чак 240 комбинација кафе, а изградили су и сопствени бренд еспреса који се зове, наравно, Времеплов. Поред витрина са разним антиквитетима, витрина са неким другим драгоценостима је свакако витрина са колачима – парче бесмртне торте, торта војвоткиње, париски и новосадски доручак, а оно што се свакако издваја јесте торта Мира Бањац. Торта је направљена за Мирин 80-и рођендан, када је била премијерно послужена у Српском народном позоришту. Била је у знаку броја 80 – тежила је 80 килограма и била 80 цм у пречнику, а на наше питање који је рецепт за Миру Бањац, Јасмина је одговорила: „Чоколада, чоколада и чоколааада“. Заиста бајковит, кремаст укус, са пуноћом чоколадне магије са тек нешто мало освежавајуће наранџе, је нешто што сасвим сигурно не враћа у прошлост него оставља у садашњости и зауставља у тренутку. Оваквом укусу се не може одолети, и оваквом ћемо се укусу сасвим сигурно с времена на време поново враћати.
Торта Мира Бањац је од скоро и формално заштићена као новосадска посластица, јер то је и заслужила, као што је и наша легендарна глумица заслужила да се торти надене баш њено име. Овом приликом топло препоручујемо и позивамо све Новосађане, као и пријатеље и госте нашег града да пробају торту – ако сте сладокусац па још и љубитељ чоколаде, онда можемо са сигурношћу да тврдимо да ћете уживати у том парчету као и у амбијенту у ком ћете га лагано густирати…
Ауторке: Дуња Кнежевић и Јелена Фаркић
