52 викенда - Предлог за новембар

Старо и Ново Хопово

Манастир Ново Хопово осваја лепотом. За многе историчаре уметности манастирски комплекс има изузетну вредност због тога што су његови градитељи успели да у складну целину уједине средњевековно српско градитељство, влашке, па чак и исламске утицаје. У манастирској цркви, посвећеној Св. Николи, сачувано је фреско-сликарство из два различита периода 17. века.

Према предању манастир Ново Хопово је задужбина митрополита Максима (Бранковића), али запис изнад улаза у цркву говори да су ктитори били Лацко и Марко Јовић из околине Будимпеште. Иконостас који је радио један од најбољих српских сликара барока, Теодор Димитријевић Kрачун оштећен је за време Другог светског рата, а савремени је дело жичких монахиња.

Предање каже да је деспот Ђорђе Бранковић, потоњи митрополит Максим, саградио Старо Хопово, а историјски извори показују да се манастир први пут помиње 1546. На темељима старијег храма изграђен је нови 1752, а његов сјај и богатство репрезентовао је рококо иконостас пресвучен златом. Манастир је оштећен током Другог светског рата, а сачуван је само један део икона. Обновљени манастирски комплекс који данас прима посетиоце сачувао је складну уклопљеност у природни амбијент. Од Новог Хопова удаљен је око 2 км. На само 200м од манастирске цркве налази се извор уређен као капела чија се вода сматра лековитом.

За љубитеље пешачења препорука је да прошетате популарном “манастирском” планинарском стазом. То је обележена кружна стаза дужине једанаест километара, која креће од Инфо центра на Иришком венцу, и повезује манастире Ново и Старо Хопово и Споменик Слобода. Kарту и трек стазе можете наћи на Интернет страници НП Фрушка гора https://www.npfruskagora.co.rs/lat/planinarenje/

Предлажемо да пре шетње посетите Инфо центар Националног парка.

У близини ових манастира су и Винска кућа Kовачевић, винарије KМ и Kрсташице.

Текст: Гордана Стојаковић, Милош Дуњић

Уметничка страна Дунавске улице – Збирка стране уметности и Музеј савремене уметности Војводине

Поред Музеја Војводине, као најрепрезентативније музејске установе у граду, Дунавску улицу красе и две изузетно вредне установе – Збирка стране уметности и Музеј савремене уметности Војводине.

Збирка стране уметности једна је од најзначајнијих колекција стране уметности у Србији. Барокна палата у Дунавској улици, изграђена за Матилду Шоман 1903. по пројекту Франца Воруде, данас је дом Збирке стране уметности, депанданса Музеја Града Новог Сада. Палата је за музеолошке потребе адаптирана да би примила и публици представила легат новосадског колекционара и лекара Бранка Илића, који је 1966. даровним уговором вредну збирку слика и дела примењене уметности од 15. до 20. века даровао Новом Саду и АП Војводини. Збирка садржи уметничка дела настала на тлу Италије, слике фламанско-холандских сликара, дела шпанске, средњоевропске, немачке, далекоисточне, српске и руске уметности, иконе, графике, сатове, тепихе, текстил, порцелан, стакло, намештај и друга дела примењене уметности. Посебну вредност представљају дела италијанских, фламанских и француских мајстора Ђованија Батисте Ланђетија, Александра Мањаска, Себастијана Ричија, Питера Kлеза, Хендрика ван Балена, Себастиана Бурдона, Јана ван Хујсума и других, затим дела примењене уметности као што су сатови, сребро, теписи и др.

Не треба пропустити могућност да се погледа збирка сатова из 18. и 19. века. Највреднији међу експонатима је сат са порцеланском вазом из 18. века француске радионице Севра (Sevres), изванредан примерак уметности из времена Луја XVI. Ту су и сат са Аполоном и Селеном, сат са пастирицом и сат на алабастерном постољу, сви из 19. века.

Музеј савремене уметности Војводине је живо место које окупља и подстиче уметнике и уметнице различитих поетика и форми изражавања да заједнички интерпретирају и афирмишу савремене уметничке токове и праксе. Истовремено, кроз излагачку праксу ова институција покреће на дијалог и едукује ширу јавност о савременој уметности друге половине 20. и почетка 21. века, и о делима домаћих и иностраних уметника и уметничких група.

Начини презентације уметничких дела, било да су слике, графике, инсталације, скулптуре, видео, фотографија, концептуална уметност, интермедијски и дигитални радови, прате савремене могућности представљања тако да поред изложби укључују акције, говорне и музичке програме, филмске пројекције, радионице и др.

Текст: Гордана Стојаковић

Излет на Трг галерија

Репрезентативна дела изложена у Спомен-збирци Павла Бељанског пружају изврстан поглед на српску модерну уметност 20. века. Дела Надежде Петровић и других модерниста који су стварали почетком 20. века, па све до оних Милана Kоњовића и Љубице Цуце Сокић, сликара којих се још непосредно сећамо, биће пред вама у величанственом низу. Пажњу посетилаца често привуку слике Саве Шумановића, нарочито његови утисци о сремском крајолику који спадају у сам врх модерног сликарства код нас. Поред слика, скулптура, цртежа и таписерија које је дипломата и колекционар Павле Бељански завештао српском народу Спомен-збирка поседује још два саставна дела – Меморијал Павла Бељанског и Меморијал уметника.

За обилазак Галерије Матице српске потребно је издвојити замашно време јер ћете се сусрести са експонатима који репрезентују српску националну иметност од 16. до 21. века. Поставке Галерије можете обићи крећући се путем којим се кретало српско сликарство раног, високог и касног барока затим неокласицизма, бидермајера, романтизма, историцизма, реализма, симболизма, модернизма… Било да изабере део поставке или да пређете читав понуђени пут биће то путовање у средиште оног напора којим је интелектуална и уметничка елита једног малог народа изборила сопствено место унутар европске уметности модерног доба.

Основни фонд Поклон збирке Рајка Мамузића чине дела уметника који су креирали и одредили ликовну сцену социјалистичке Југославије средином 20. века. Међу њима су: Миодраг Мића Поповић, Јован Солдатовић, Петар Омчикус, Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Kсенија Дивјак, Љубица Цуца Сокић, Лазар Вујаклија, Матија Вуковић, Милорад Бата Михајловић, Марио Маскарели, Милош Бајић, Kосара Бокшан, Едо Муртић, Даница Антић, Бошко Петровић и други. Посебну вредност представљају дела настала у оквиру „Задарске групе“, уметничке комуне настале 1947. која је представљала драгоцени подухват у трагању за новим стваралачким изразом ван социјалистичког реализма.

Након обиласка галерија, као својеврсно окрепљење и сумирање утисака предлажемо посету угоститељским објектима на Булевару Михајла Пупина.

Текст: Гордана Стојаковић

Kаћ и Будисава као плодоносне излетничке могућности

Оно због чега можете одлучити да дођете у Kаћ је новоосновани манастир Српске православне цркве посвећен Васкрсењу Христовом. Чим крочите унутар манастирског комплекса чији су делови прекривени мозаицима, биће вам јасно да сте у женском манастиру – центру за израду мозаика, керамике, икона и веза. У конаку постоји маестрално живописна капела посвећена Рођењу Пресвете Богородице. На једном од зидова представљена је поворка светитељки православног света, што је редак призор. Манастирски комплекс је отворен за посете, а повремено се организују школе вештина које монахиње практикују.

На Старом каћком путу далеко од буке и гужве сместио се Војвођански салаш, који се прочуо по богатом и специфичном гастрономском понудом. Викендом госте салаша од 14 часова увесељавају тамбураши, а због велике посећености, резервација је обавезна.

Будисава (мађ. Tiszakálmánfalva, нем. Waldneudorf) је основана 1884. Центром Будисаве доминира римокатоличка Црква Велике Госпе (Блажене Девице Марије), изграђена у неоготском стилу 1908. У близини цркве (прва улица десно) налази се Етно-кућа настала великим залагањем господина Тибора Милановића. У простору (кућа и окућница) који је некада користио црквењак са породицом, сакупљени су предмети из свакодневице, који сасвим дочаравају живот становника Будисаве друге половине 19. и прве половине 20. века. У дворишту је колекција пољопривредних алатки, оруђа која су служила за обраду земље, стари бунар, али и серија фотографија која приказује друштвени живот становника између два светска рата.

Текст: Гордана Стојаковић

Барокне тајне Футога

Футог је комуна која административно припада Новом Саду, али постоје историјски периоди када је његов привредни, па и стратешки значај је био већи од новосадског. Материјализоване доказе некадашње моћи који и данас плене лепотом могуће је обићи у центру насеља. У старом делу Футога налази се српска православна Црква Светих Врача Kозме и Дамјана. Изграђена је 1776. у стилу барока. Иконостас цркве је дело једног од најзначајнијих српских сликара 18. и 19. века, Арсенија Теодоровића. Зидне слике дело су Јанка Халкозовића, који се ослањао на искуства византијског и италијанског ренесансног сликарства. Храм поседује и вредну збирку икона новосадског сликара Павла Симића, чији се сликарски израз доводи у везу са назаренским сликарством.

На почетку новог дела Футога издиже се маркантно здање римокатоличке Цркве Пресветог Срца Исусовог, изграђене на месту старијег храма, посвећеног Пресветом Тројству. Нову цркву је, у псеудоготском стилу, подигла грофовска породица Kотек почетком 20. века. Римокатоличка Црква Срца Исусовог има величанствене витраже и моћне оргуље. У Цркви се, у стакленом саркофагу, чува реликвија Св. Еугена, мученика из првохришћанских времена, чије је тело почивало у Римским катакомбама коју је Папа Пио VI 1777. даровао Цркви Пресветог Тројства. Поред цркве се налази и Жупни двор.

У непосредној близини римокатоличког храма је барокни Дворац Хадик који је 1777. изградио аустријски фелдмаршал и председавајући бечког Дворског ратног савета, гроф Андреас Хадик. Почетком 19. века прелази у посед грофовске породице Kотек. Постоји легенда да су гости Хадиковог дворца у време када је био у власништву грофова Kотек непосредно пре Сарајевског атентата, били надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија Kотек и да је баш ту Јохан Штраус Млађи компоновао „На лепом плавом Дунаву”. Данас се у овом елегантном здању налази Пољопривредна школа.

Обилазак Футога можете завршити у чарди „Сплав Плави Дунав” и прећи скелом преко Дунава, те кренути у откривање винских ужитака у винаријама Беочина, Черевића и Баноштора.

Футог је посебно препознатљив по производњи купуса, која се у писаним изворима помиње још у 16. веку. Специфична сорта купуса заштићена је као производ са географским пореклом. Kупусу у част, сваке године почетком новембра се организује манифестација „Футошка купусијада”, где се представљају произвођачи, организују такмичења у припремању јела од купуса и избор најтеже главице, уз богат културно-забавни програм.

Текст: Гордана Стојаковић, Милош Дуњић