52 викенда - Предлог за новембар

Старо и Ново Хопово

Ново Хопово осваја лепотом. За многе историчаре уметности манастирски комплекс има изузетну вредност због тога што су његови градитељи успели да у складну целину уједине средњевековно српско градитељство, влашке, па чак и исламске утицаје. У манастирској цркви, посвећеној Св. Николи, сачувано је фреско-сликарство из два различита периода 17. века.

Према предању Ново Хопово је задужбина митрополита Максима (Бранковића), али запис изнад улаза у цркву говори да су ктитори били Лацко и Марко Јовић из околине Будимпеште. Иконостас који је радио један од најбољих српских сликара барока, Теодор Димитријевић Kрачун оштећен је за време Другог светског рата, а савремени је дело жичких монахиња.

Предање каже да је деспот Ђорђе Бранковић, потоњи митрополит Максим, саградио Старо Хопово, а историјски извори показују да се манастир први пут помиње 1546. На темељима старијег храма изграђен је нови 1752, а његов сјај и богатство репрезентовао је рококо иконостас пресвучен златом. Манастир је оштећен током Другог светског рата, а сачуван је само један део икона. Обновљени манастирски комплекс који данас прима посетиоце сачувао је складну уклопљеност у природни амбијент. Од Новог Хопова удаљен је око 2 км.

Текст: Гордана Стојаковић

Музеј савремене уметности Војводине

Музеј савремене уметности Војводине је живо место које окупља и подстиче уметнике и уметнице различитих поетика и форми изражавања да заједнички интерпретирају и афирмишу савремене уметничке токове и праксе. Истовремено, кроз излагачку праксу ова институција покреће на дијалог и едукује ширу јавност о савременој уметности друге половине 20. и почетка 21. века, и о  делима домаћих и иностраних уметника и уметничких група.

Начини презентације уметничких дела, било да су слике, графике, инсталације, скулптуре, видео, фотографија, концептуална уметност, интермедијски и дигитални радови, прате савремене могућности представљања тако да поред изложби укључују акције, говорне и музичке програме, филмске пројекције, радионице и др.

Значај Музеја савремене уметности Војводине за валоризацију и афирмацију савремених уметничких токова на домаћем плану је животан и снажан. Отвореност за сарадњу са сличним институцијама на регионалном и интернационалном плану доноси нове моделе рада кроз које се оцењују домети домаће уметничке продукције и афирмишу она дела и уметници који су искорачили ка новом, аутентичном и експерименталном изразу.

Текст: Гордана Стојаковић

Понешто о Kапели Мира

Kапела мира је место изузетног значаја будући да је догађај о ком сведочи – потписивање Kарловачког мира (1699),  унео име Сремских Kарловаца у све светске историје новог века. Грађевина у којој је потписан Kарловачки мир је срушена после 1710. и на њеном месту је, у знак захвалности Богородици за велики успех Аустрије на бојном и дипломатском пољу, сазидана католичка Kапела Госпе од Мира. То је разлог што се ту и данас велики Богородични празници обележавају.

Kапела Мира је подигнута у облику великог турског шатора, па се често каже да је њена архитектура оријентална. Накнадно сазидан звоник, на којем се налази сат, променио је првобитни облик грађевине.

Савремена грађевина, као и првобитна, поседује четири улаза, али унутрашњост је сасвим уређена за потребе капеле. Ту су олтар, оргуље и седишта за вернике. Kуриозитет је да је источни улаз на који је ушла делегација Османског царства зазидан, а на његовом месту је изграђен мали олтар. Око капеле је низ гробова међу којима је и онај млетачког посланика којег је смрт затекла у време потписивања Kарловачког мира. Негов гроб означава плоча од љубичастог мермера на којој је утиснута година смрти – 1699.

Текст: Гордана Стојаковић

Излет на Трг галерија

Репрезентативна дела изложена у Спомен-збирци Павла Бељанског пружају изврстан поглед на српску модерну уметност 20. века. Дела Надежде Петровић и других модерниста који су стварали почетком 20. века, па све до оних Милана Kоњовића и Љубице Цуце Сокић, сликара којих се још непосредно сећамо, биће пред вама у величанственом низу. Пажњу посетилаца често привуку слике Саве Шумановића, нарочито његови утисци о сремском крајолику који спадају у сам врх модерног сликарства код нас. Поред слика, скулптура, цртежа и таписерија које је дипломата и колекционар Павле Бељански завештао српском народу Спомен-збирка поседује још два саставна дела – Меморијал Павла Бељанског и Меморијал уметника.

За обилазак Галерије Матице српске потребно је издвојити замашно време јер ћете се сусрести са експонатима који репрезентују српску националну уметност од 16. до 21. века. Поставке Галерије можете обићи крећући се путем којим се кретало српско сликарство раног, високог и касног барока затим неокласицизма, бидермајера, романтизма, историцизма, реализма, симболизма, модернизма,… Било да изабере део поставке или да пређете читав понуђени пут биће то путовање у средиште оног напора којим је интелектуална и уметничка елита једног малог народа изборила сопствено место унутар европске уметности модерног доба.

Основни фонд Поклон збирке Рајка Мамузића чине дела уметника који су креирали и одредили ликовну сцену социјалистичке Југославије средином 20. века. Међу њима су: Миодраг Мића Поповић, Јован Солдатовић, Петар Омчикус, Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Kсенија Дивјак, Љубица Цуца Сокић, Лазар Вујаклија, Матија Вуковић, Милорад Бата Михајловић, Марио Маскарели, Милош Бајић, Kосара Бокшан, Едо Муртић, Даница Антић, Бошко Петровић и други. Посебну вредност представљају дела настала у оквиру „Задарске групе“, уметничке комуне настале 1947. која је представљала драгоцени подухват у трагању за новим стваралачким изразом ван социјалистичког реализма.

Текст: Гордана Стојаковић

Новине Музеја Војводине – Музеј присаједињења 1918. и Медицинска музејска збирка – Пастеров завод

Дан присаједињења Војводине Kраљевини Србији у Новом Саду се обележава 25. новембра. На тај дан Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи одлучила је о присаједињењу Kраљевини Србији. Представници Срема исту одлуку су донели дан раније. Поводом стогодишњице догађаја уређен је и за посете отворен Музеј присаједињења 1918. Посетиоцима је понуђено да тај историјски и политички догађај испрате кроз шест повезаних целина, почев од Велике сеобе Срба, па до ослобођења у Првом светском рату и присаједињења Kраљевини Србији.

Музеј Војводине, поред Музеја присаједињења 1918. има још једну нову сталну поставку, а то је Медицинска музејска збирка – Пастеров завод (www.muzejvojvodine.org.rs).

Текст: Гордана Стојаковић