52 викенда - Предлог за јануар

Манастир Велика Ремета и Витлејемска пећина

Најрадоснији хришћански празник Божић традиционално се прославља у кругу породице, али то је и прилика да се посете и православни храмови и манастири.

На крајњем источном делу Фрушке горе налази се манастир Велика Ремета са црквом посвећеном Светом Димитрију. Према народном предању манастир је основао краљ Драгутин у време своје владавине Сремом, али први писани подаци потичу од средине 16. века. Велика Ремета је посебно препознатљива по свом барокном звонику, високом 38,6 метара, највишем међу фрушкогорским звоницима.

У оквиру манастирског поседа, рајског врта игумана Стефана, посебно ће вас на Божић асоцирати и реплика брда Сион и Витлејемске пећине, где је рођен Исус Христос.

У непосредној близини је ресторан Шумски рај, а близу су и манастири Kрушедол и Гргетег.

Текст: Милош Дуњић

Прослава Јулијанске Нове године 

Нови Сад је већ препознат у регионалним оквирима као комуна која подједнаком срдачношћу слави два Божића, два Ускрса и две Нове године. Ради се о поштовању два календара, грегоријанског који је већ сто година у званичној употреби у Србији и односи се на све грађане и оног јулијанског којег се држи Српска православна црква.

Програми различитих садржаја и интензитета у различитим деловима града почињу већ у децембру, а завршавају се крајем јануара наредне године. Богат, свечан, весео и уметнички вредан карактер имају прославе Нове године – прва 31. децембра и друга, православна Нова година – 13. јануара и део су туристичке понуде Новог Сада.

У том колоплету утисака јулијанска или православна Нова година има један посебан смисао, темперамент и идентитет. Прослава од давнина има призвук слободе неформалног делања, а њени поклоници простор за исконску радост која понекад досеже паганске слободе. Данас се ова светковина полако повинује тржишним законима, а Фондација „Нови Сад 2022”, носилац програма за годину када је Нови Сад Европска престоница културе, креирала је културни производ „Две Нове године”, те је у генерални план прославе укључила и програме за православну Нову годину, са циљем да се достигну светски стандарди понуде коју може да изнесе локална креативна индустрија. Ипак, на ободима града или у појединим просторима у граду још увек је могуће осетити магију ослобођености од институционалне и потрошачке условљености коју је увек означавала православна Нова година.

Текст: Гордана Стојаковић

Зимске чаролије на Фрушкој гори

Национални парк Фрушка гора је, такорећи, одмах надохват ногу. Авантуристи и љубитељи природе који воле да шетају шумом биће одушевљени када обују планинарске ципеле и крену у истраживање и пустоловину. Без имало претеривања, можемо рећи да се Фрушка гора зими обилази са једнаким уживањем као и лети. Телефон или фотоапарат одмах извадите из ранца, нека буде при руци, јер ћете и овде на сваком кораку наићи на инспирацију за фотографисање.

Чари „Фрушкаћа” забавна су мешавина акције и одмора, јер овде можете уживати у санкању, истраживању, пејзажима, откривању многобројних излетишта заједно са пријатељима, породицом, партнером,…

Савршено чист ваздух, уз невероватна природна богатства, чине ову планину перфектном дестинацијом за праву зимску фантазију са које ћете понети најлепша сећања и вратити се у детињство, кроз јурњаву на санкама низ брег и тумбањем, уз грохотан смех.

Салашарске топлине

Децембарска суснежица, јануарски снег и зимски ветрови сасвим су прихватљиви ако их посматрамо седећи поред салашарских пећи и камина, уз (кувано) вино, супу која се пуши и уз мирис гурманских изненађења у пећници. Зимски поглед из салашарског ресторана носи слутњу „шором шајке а Дунавом чезе”, аутохтону импресију војвођанске нирване. Нека свет застане „има (се) каде”, уосталом ако треба, у исти мах ћемо себи и другима пожелети да будемо „gesund и узбрдо schnell” и кренути куда већ треба. Срећом, узбрдо је реткост, а здравље на уста улази. Зато кренимо на салаше, а тамо су некако најслађа она проста, домаћа јела справљена од кромпира и тек осушених „свињарија” приспелих за дегустацију. Многи салаши имају просте – сељачке пећи, уз које се радо скупља и старо и младо, понеки нуде угођај вожње санкама по снежној равници. Где год да сте у салашарској причи, биће вам топло, како око срца, тако и у стомаку (https://novisad.travel/salasi/).

Текст: Гордана Стојаковић

Збирка стране уметности – једна од најзначајнијих колекција стране уметности у Србији

Барокна палата у Дунавској улици, изграђена за Матилду Шоман 1903. по пројекту Франца Воруде, данас је дом Збирке стране уметности, депанданса Музеја Града Новог Сада. Палата је за музеолошке потребе адаптирана да би примила и публици представила легат новосадског колекционара и лекара Бранка Илића, који је 1966. даровним уговором вредну збирку слика и дела примењене уметности од 15. до 20. века даровао Новом Саду и АП Војводини. Збирка садржи уметничка дела настала на тлу Италије, слике фламанско-холандских сликара, дела шпанске, средњоевропске, немачке, далекоисточне, српске и руске уметности, иконе, графике, сатове, тепихе, текстил, порцелан, стакло, намештај и друга дела примењене уметности. Посебну вредност представљају дела италијанских, фламанских и француских мајстора Ђованија Батисте Ланђетија, Александра Мањаска, Себастијана Ричија, Питера Kлеза, Хендрика ван Балена, Себастиана Бурдона, Јана ван Хујсума и других, затим дела примењене уметности као што су сатови, сребро, теписи и др.

Не треба пропустити могућност да се погледа збирка сатова из 18. и 19. века. Највреднији међу експонатима је сат са порцеланском вазом из 18. века француске радионице Севра (Sevres), изванредан примерак уметности из времена Луја XVI. Ту су и сат са Аполоном и Селеном, сат са пастирицом и сат на алабастерном постољу, сви из 19. века.

Текст: Гордана Стојаковић

Рунасти мамут из касног плеистоцена у Новом Саду

Ако до сада нисте, право је време да, сами или са децом, одете у обилазак експоната Природњачке збирке Покрајинског завода за заштиту природе, у Радничкој улици у Новом Саду. Најмлађи ће бити омађијани лептирима, старији рибама, а сви заједно птицама: велика и мала дропља, црни лешинар и пеликан, затим тродимензионалним приказом једног шумског шипражја у којем мирно, једни поред других, стоје најљући непријатељи: вук, срна, ситни сисари, глодари, птице… Ипак, звезда изложбене поставке је лобања са кљовама рунастог мамута из касног плеистоцена. Породична фотографија са мамутом је прави повод да се са децом разговара о потреби очувања биљног и животињског света, о заштити наших шума и река, о потреби очувања наше планете и чистоћи нашег града. Природњачка збирка Покрајинског завода за заштиту природе је простор који спонтано намеће тако важне теме (www.pzzp.rs).

Текст: Гордана Стојаковић

Музеј Града Новог Сада

Централна зграда Музеја Града Новог Сада се налази на ексклузивном месту – на Петроварадинској тврђави. Његове поставке подједнако презентују и репрезентују постанак и развитак Тврђаве као и вишевековни начин живота и рада становника окупљених у некада различите урбаницитете који су окруживали Тврђаву. Данас је то јединствени простор Града Новог Сада.

Посетиоци могу да изаберу да у приземљу обиђу поставку која говори о историјату Петроварадинске тврђаве, Велики ратни бунар из 18. века,  на спрату изложбу о грађанском животу становника Новог Сада од 18. до 20. века, или један километар подземних војних галерија, систем одбрамбених ходника који фасцинирају сваког посетиоца.

У саставу Музеја Града Новог Сада су: Збирка стране уметности (Нови Сад), Спомен збирка Јована Јовановића Змаја (Сремска Kаменица) и Завичајна збирка Сремски Kарловци (Сремски Kарловци).

Текст: Гордана Стојаковић