РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВ. ЈУРАЈА са самостаном је изграђена у барокном стилу између 1701. и 1714, а резиденција самостана 1734. На фасади цркве је кип оснивача исусовачког реда, св. Игнација. У подруму је крипта у којој су сахрањени представници високог племства погинулог у биткама са Турцима почев од 1696. и најпознатијој – Петроварадинској бици 1716. Најстарији епитаф на надгробној плочи налази се у цркви, а посвећен је барону Хајнриху Нехему, генералу и команданту који је службовао на Тврђави крајем 17. века где га је и задесила смрт 1713. У епитафу између осталог стоји да му је Свевишњи, као заслужном војнику, који је имао и друге врлине, одредио рајско насеље као вечни дом. У римокатоличкој цркви св. Јураја су и табле које сведоче да је аустроугарски цар Фрања Јосиф (1830-1916) посетио Петроварадинску тврђаву 1852, а регент Александар Карађорђевић (1888-1934) је то исто учинио 1919.
