Нови Сад за један дан - Гибралтар на Дунаву

Најатрактивнија туристичка зона Новог Сада је Петроварадинска тврђава – “Гибралтар на Дунаву”. То је једна од најочуванијих фортификација у Европи истовремено и сјајан пример европске војне архитектуре. Грађена између 1692. и 1780. захвата површину од 112ха, има 10 капија, 12 000 пушкарница и места за 400 топова. Тврђавом доминира Торањ са сатом на коме велика сказаљка показује сате, а мала минуте опомињући да се може живети у ритму сати, а не минута.

Данас је Петроварадинска тврђава простор који оплемењују уметнички атељеи, Музеј града Новог Сада, Галерија и Атеље 61, Планетаријум, ресторани и кафеи. Петроварадинска тврђава је место где се одржава ЕXИТ фестивал, један од најзначајнијих музичких фестивала у Европи.

Поставке Музеја града Новог Сада: Нови Сад од 18. до 20. века, Подземне војне галерије и Велики ратни бунар документују историју Тврђаве и сјајне домете грађанског живота у Новом Саду.

Препоручујемо да застанете и уживате у погледу са терасе Горњег платоа Тврђаве или једног од ресторана или да пробате специјалитете кухиње хотела Fortress Leopold I.Инфо: Музеј града Новог Сада: + 381 (0)21 6433-145, www.museumns.rs; Атеље 61: +381 (0)21 643 15 19, www.atelje61.org.rs; Планетаријум www.adnos.org;www.leopoldns.com

У подножју Тврђаве је барокни Градић – део Петроварадина где посебну вредност има Римокатоличка Црква Св. Јураја са самостаном која је грађена између 1701. и 1714. У близини су: Београдска капија (18. век), родна кућа аустријског генерала, хрватског бана Јосипа Јелачића (1801-1859) и Српска православна Црква Св. Павла (1922).

Поред цркве Светог Јураја у Доњем граду почиње степениште које води до Торња са сатом и Горњег града. 214 степеника већином је начињено од камена али и од опеке. Степениште пролази кроз Капију Лудвига Баденског, војсковође који је коначно протерао Турке из Петроварадина 1691. године, а одмах десно налази се троугаони бастион и леп видиковац. После изласка из кружног тунела стиже се на Горњи град где се може видети најлепша панорама Новог Сада.

 

НОВИ САД У БАЧКОЈ РАВНИЦИ

Старо градско језгро Новог Сада чини урбани простор Трга слободе, Змај Јовине и Дунавске улице. Тргом слободе доминирају Градска кућа и Римокатоличка Црква Имена Маријиног. Градска кућа је изграђена у неоренесансном стилу 1894, а Римокатоличка жупна Црква Имена Марије између 1893. и 1895. у неоготском стилу. На Тргу слободе се налазе: Хотел Војводина који је најстарији новосадски хотел (1854), Зграда Војвођанске банке (1892), а у близини су и: Зграда Римокатоличког жупног уреда (1808), Српска православна Црква Успења Богородице (1776) и Синагога (1909).

Препоручујемо да обилазак обогатите гастрономским специјалитетима што укључује и одличан избор вина. Ресторани националне и интернационалне кухиње и кафетерије налазе се дуж читавог потеза од Трга слободе до краја Дунавске улице.

Светозар Милетић најзначајнија је политичка личност и вођа Срба у Војводини у 19. веку. Био је адвокат, градоначелник Новог Сада, посланик угарског и хрватског сабора, оснивач Српске народне слободоумне странке. Споменик на Тргу слободе дело је славног вајара Ивана Мештровића. Најпопуларније састајалиште Новосађана је “код Милетића”

Католичка порта је пријатан, мали трг, заклоњен Римокатоличком Црквом Имена Маријиног. Тргом доминирају Културни центар Новог Сада једна од најзначајнијих институција цултуре интердисциплинарног карактера и Зграда Римокатоличког жупног уреда (Плебанија) подигнута је 1808. године у барокно–класицистичком стилу по пројекту Георга Ефингера.

Змај Јовина и Дунавска улица су пешачки простори испресецани пасажима у којима је мноштво продавница, ресторана, посластичарница и занатских радњи. Међу најзначајније грађевине у овој зони убраја се Владичански двор Епархије бачке, подигнут 1901. у српско-византијском стилу. Уз сам Двор је катедрална Српска православна Цркве Светог Георгија (1902-1905). Испред Двора је споменик лекару и песнику Јовану Јовановићу Змају (1833-1904).

Дунавска улица почиње Зградом Код Белог лава (прва пол. 18. века) и зградом Градске библиотеке. У улици се налазе и Збирка стране уметности, Музеј Војводине и Музеј савремене уметности Војводине. На део Дунавске улице наслања се Дунавски парк, споменик природе и заштићено природно добро чије је уређење започело крајем 19. века.

Инфо: Музеј Војводине +381 (0)21 420-566, www.muzejvojvodine.org.rs,
Збирка стране уметности +381 (0)21 451-239 www.museumns.rs;
Музеј савремене уметности Војводине +381 (0)21 526 634 www.msuv.org

 

ЈОШ ДВА САТА ПРИЈАТНЕ ШЕТЊЕ

Ако одвојите још два – три сата можете видети и обићи шире градско језгро омеђено улицама Златне греде, Милетићевом, Грчкошколском, Пашићевом и Тргом Марије Трандафил. На почетку Пашићеве улице је Зграда Платонеум, задужбина владике Платона Атанацковића (1786-1861), седиште Српске академије наука и уметности – Огранка у Новом Саду. Зграда је изграђена 1770, а Платон Атанацковић је 1861. сазидао још један спрат. Кућа на углу Грчкошколске и Пашићеве, позната као Кућа Код иконе, је родна кућа Марије Трандафил (1814-1883), највеће добротворке код Срба. У продужетку је зграда некадашње Српске православне гимназије, данас “Гимназије Јован Јовановић Змај” подигнуте 1900. новцем барона Милоша Бајића. Пашићева улица некада се звала Ћурчијски сокак и била је препознатљива по занатским радњама са производима од коже. Данас овде можете наћи сувенирнице, хотеле и познате ресторане локалне кухиње.

Марија Трандафил (1816-1886) знаменита Новосађанка, највећа је добротворка у Срба која је оставила српском народу и Новом Саду завештања чија је вредност 1913. Била 1.400.000 форинти. Међу њеним завештањима најзначајније је “Заведеније Марије Трандафил за српску православну сирочад” у Новом Саду где се данас налази седиште Матице српске и Библиотека Матице српске. Обновила је и оближњу Николајевску цркву старајући се за њену обнову и одржавање, а зна се и да је у време велике глади хранила новосадску сиротињу без обзира на нацију.

Пашивћева улица се завршава Тргом Марије Трандафил где се налази седиште Матице српске, најстарије и најугледније српске културне и научне институције која је основана 1826. у Будимпешти, а у Нови Сад пресељена 1864. Зграда у којој је данас Матица српска изграђена је новцем Марије Трандафил 1912. У близини је Николајевска црква (Пренос моштију Св. Николе), најстарија православна црква изграђена 1730. У цркви су 1913. крштени синови Милеве и Алберта Ајнштајна.

На самом крају Милетићеве улице је Грчкокатоличка Црква Св. апостола Петра и Павла. Изграђена у класицистичко-барокном стилу 1820. и једна од ретких грађевина која није страдала у бомбардовању Новог Сада 1849.

 

ЈОШ ДВА-ТРИ САТА КРОЗ ГАЛЕРИЈСКЕ ПРОСТОРЕ

Нови Сад је град музеја и галерија. У самом градском центру на Тргу галерија налазе се репрезентативне галеријске поставке националног значаја. Стална поставка Галерије Матице српске посетиоцу пружа увид у српско стваралаштво 18. и 19. века. Спомен-збирка Павла Бељанског чува и излаже најзначајнија дела српске и југословенске уметности која су настала између Првог и Другог светског рата. Галерија ликовне уметности Поклон збирка Рајка Мамузића чува и презентује дела савремене српске ликовне уметности после Другог светског рата.

За најмлађе посетице препоручујемо посету Природњачкој збирци Завода за заштиту природе где, између осталих вредних експоната и збирки, могу видети лобању рунастог мамута (Маммутхус примигениус).

Инфо: Природњачка збирка Завода за заштиту природе +381 (0)21 4896 345 www.pzzp.rs;
Галерија Матице српске +381 (0)21 48 99 000 www.galerijamaticesrpske.rs;
Спомен-збирка Павла Бељанског +381 (0)21 472-99-66 www.pavle-beljanski.museum;
Галерија ликовне уметности Поклон збирка Рајка Мамузића +381 (0)21 520 223 www.galerijamamuzic.org.rs;
Српско народно позориште + 381 (0)21 520 091 www.snp.org.rs

У вечерњим сатима препоручујемо да уживате у некој од оперских и балетских представа Српског народног позоришта.