Poseta predstavnika medija iz Francuske

Vidi sve

Poseta predstavnika medija iz Francuske na poziv TO Srbije septembar 2019

Petak. Sredina septembra. Prelep, ne previše topao dan, a koleginice i ja očekujemo grupu novinara visokotiržnih magazine iz Francuske. Ova grupa novinara je prvi put u Srbiji, samim tim i u našem gradu, a od svega najveće interesovanje imaju za kulturnu ponudu grada, i to nas toliko raduje, jer znamo koliko grad ima da im ponudi.

Raspored nam je gust, oni mogu samo jedan dan da provedu u Novom Sadu, ali svi smo odlično raspoloženi a i vreme nam ide na ruku.

Dolazak novinara počinje  posetom “Gradskoj princezi” – Petrovaradinskoj tvrđavi,  gde im se baš sve dopalo : gradić, stepenice koje vode do gornjeg platoa tvrđave, pogled na ceo Novi Sad, sat kao simbol trvđave, restorani, ateljei, postavka u Muzeju Grada, baš sve.

 

 

Nakon kratkog predaha, prošetali smo do Muzeja Vojvodine. Muzej im se toliko dopao da smo  tako reći “probili” termin koji je bio predviđen za posetu Muzeju i tog trenutka donosimo odluku da malo izmeni trasu obilaksa centra grada.

Krenuli smo svi iz muzeja Dunavskom ulicom ka centru grada, I baš tokom ove šetnje odvijao se jedan mini intervju sa jednim od novinara, a pitanja su se uglavnom odnosila na lične / privatne trenutke koje volim da provedem u svom gradu :  – gde volimo da pijemo kafu, gde provodimo svoje slobodno vreme, gde volimo da pojedemo dobar kolač, koliko je prijatan život u Novom Sadu.

Tada sam shvatila da ih možda od svega najviše zanima da opipaju puls grada.

Zastajali smo često, kako bi se i okom objektiva sve ovekovečilo. I odjednom, fokus sa grada, prebacio se na mene i koleginicu. Malo smo se zbunile, ali su nam uz smeh brzo objasnili da se opustimo pred okom objektiva, jer čovek uvek najlepše ispadne kad se ne trudi da ispadne lepo. I bez pogovora smo se odmah  složile i bile uslikane 😊

 

 

Tako smo kroz razgovor stigli i do Francuskog instituta u Pašićevoj. Taman što smo se spremili da uđemo u Francuski Institut,a naša koleginica imala je jedan odvažan predlog- zaustaviti saobraćaj na trenutak kako bi se slikali svi grupno 😊 Tako je i bilo i verujte mi na reč niko nam od vozača nije zamerio 😊 Tako smo i mi, ispred Turističke organizacije Grada Novog Sada, ovekovečili jednom za svagda, ovo autentično toplo septembarsko popodne.

Sledeća stanica bio je Kulturni Centar Svilara.. Ovaj oživljeni napušteni objekat, koji je  jedan od najpopularnijih Kulturnih centara među mladima u Novom Sadu, brzo je osvojio i naše goste. Dovoljno je reći da smo i  tu „probili“ termine za posetu drugim ustanovama kulture 😊

 

 

Dan smo lagano privodili kraju u Galeriji Matice Srpske. Iako je predlog za obilazak Galerije bio da se obiđe postavka XIX veka, nakon prvih utisaka, dogovor je promenjen i obišli smo sve stalne postavke – umetnosti XVIII veka, kroz XIX vek i „došli smo“ do postavke modernizma (XX vek).

Zanimljiva za naše goste bila je činjenica, da su dobri odnosi Francuske i Srbije nakon Prvog svetskog rata, rezultirali tome da je veliki broj umetnika iz Srbije odlučio da se školuje u Parizu. Rezultat tog uticaja Francuske umetnosti na naše umetnike bio je taj,  da je međuratna scena, kada pričamo o umetnosti, gotovo identična.

 

 

Kasnije te večeri održavala se i izložba fotografija čuvenog francuskog fotografa Feliksa Nadara –Portret jednog vremena.

Slučajnost?  Ne bih rekla😊.

Izložbu ‘’Portret jednog vremena’’ organizovali su Galerija Matice Srpske, Nacionalna galerija za fotografiju ‘’Jeu de Paume’’ iz Pariza i Francuski institut u Srbiji. Izložba je promocija fotografije, kao novi medij, i predstavlja uzdizanje fotografije na novi nivo, a sastoji se iz 40 fotografija.

Naši gosti želeli su da nakon izložbe još jednom, na kratko prođu kroz centar grada, i da fotoaparatom možda uhvate još neki mali detalj grada koji je obasjan poslednjim zracima sunca toga dana, jer tražili su još po neki detalj vredan pamćenja… i sigurna sam da su ga pronašli, jer po njihovim reakcijama, (žargonski rečeno)  jasno mi je da ih je Novi Sad „potpuno kupio“.

I zaista, koga ne bi? 😊

Autorka: Dunja Knežević