Посета представника медија из Француске

Види све

Посета представника медија из Француске на позив ТО Србије септембар 2019

 

Петак. Средина септембра. Прелеп, не превише топао дан, а колегинице и ја очекујемо групу новинара високотиражних магазина из Француске. Ова група новинара је први пут у Србији, самим тим и у нашем граду, а од свега највеће интересовање имају за културну понуду града, и то нас толико радује, јер знамо колико град има да им понуди.

Распоред нам је густ, они могу само један дан да проведу у Новом Саду, али сви смо одлично расположени а и време нам иде на руку.

Долазак новинара почиње  посетом “Градској принцези” – Петроварадинској тврђави,  где им се баш све допало: градић, степенице које воде до горњег платоа тврђаве, поглед на цео Нови Сад, сат као симбол трвђаве, ресторани, атељеи, поставка у Музеју Града, баш све.

 

 

Након кратког предаха, прошетали смо до Музеја Војводине. Музеј им се толико допао да смо  тако рећи “пробили” термин који је био предвиђен за посету Музеју и тог тренутка доносимо одлуку да мало изменимо трасу обиласка центра града.

Кренули смо сви из музеја Дунавском улицом ка центру града, и баш током ове шетње одвијао се један мини интервју са једним од новинара, а питања су се углавном односила на личне / приватне тренутке које волим да проведем у свом граду: где волимо да пијемо кафу, где проводимо своје слободно време, где волимо да поједемо добар колач, колико је пријатан живот у Новом Саду.

Тада сам схватила да их можда од свега највише занима да опипају пулс града.

Застајали смо често, како би се и оком објектива све овековечило. И одједном, фокус са града, пребацио се на мене и колегиницу. Мало смо се збуниле, али су нам уз смех брзо објаснили да се опустимо пред оком објектива, јер човек увек најлепше испадне кад се не труди да испадне лепо. И без поговора смо се одмах  сложиле и биле усликане 😊

 

 

Тако смо кроз разговор стигли и до Француског института у Пашићевој. Таман што смо се спремили да уђемо у Француски институт, наша колегиница имала је један одважан предлог- зауставити саобраћај на тренутак како би се сликали сви групно 😊 Тако је и било и верујте ми на реч нико нам од возача није замерио 😊 Тако смо и ми, испред Туристичке организације Града Новог Сада, овековечили једном за свагда, ово аутентично топло септембарско поподне.

Следећа станица био је Културни Центар Свилара. Овај оживљени напуштени објекат, који је  један од најпопуларнијих културних центара међу младима у Новом Саду, брзо је освојио и наше госте. Довољно је рећи да смо и  ту „пробили“ термине за посету другим установама културе 😊

 

 

Дан смо лагано приводили крају у Галерији Матице Српске. Иако је предлог за обилазак Галерије био да се обиђе поставка 19. века, након првих утисака, договор је промењен и обишли смо све сталне поставке – уметности 18. века, кроз 19. век и „дошли смо“ до поставке модернизма (20. век).

Занимљива за наше госте била је чињеница, да су добри односи Француске и Србије након Првог светског рата, резултирали томе да је велики број уметника из Србије одлучио да се школује у Паризу. Резултат тог утицаја Француске уметности на наше уметнике био је тај, да је међуратна сцена, када причамо о уметности, готово идентична.

 

 

Касније те вечери одржавала се и изложба фотографија чувеног француског фотографа Феликса Надара -Портрет једног времена.

Случајност?  Не бих рекла😊.

Изложбу ‘’Портрет једног времена’’ организовали су Галерија Матице Српске, Национална галерија за фотографију ‘’Jeu de Paume’’ из Париза и Француски институт у Србији. Изложба је промоција фотографије, као нови медиј, и представља уздизање фотографије на нови ниво, а састоји се из 40 фотографија.

Наши гости желели су да након изложбе још једном, на кратко прођу кроз центар града, и да фотоапаратом можда ухвате још неки мали детаљ града који је обасјан последњим зрацима сунца тога дана, јер тражили су још по неки детаљ вредан памћења… и сигурна сам да су га пронашли, јер по њиховим реакцијама, (жаргонски речено)  јасно ми је да их је Нови Сад „потпуно купио“.

И заиста, кога не би? 😊

Ауторка: Дуња Кнежевић