Novosadske priče – Od istorije do najpoznatijih piva u svetu i kod nas

Slabije plaćeni radnici na izgradnji velikih piramida imali su sledovanje – pet litara piva dnevno od države! U starom Egiptu pivo je bilo i obavezan deo svakodnevnog jelovnika faraona. Tadašnja piva bila su gušća, hranljivija, malo su čak i sladila pa su korišćena i kao energetsko piće.

Kod ostataka sumerske civilizacije, na jugozapadu Azije, u delu Mesopotamije pronađen je najstariji recept za pivo. Ono se tada kuvalo sa ječmom od kojeg se pravio hleb.

Iako je još praistorijski čovek od pšenice i ovsa pravio piva, materijalni istorijski dokazi daju nam prve recepture  od ječma i aromatskih trava na osnovu kojih su stari Sumeri proizvodili mnoge vrsta piva.

Nije zgoreg ponoviti još jednom da u Epu o Gilgamešu, najstarijem delu svetske književnosti, Gilgamešov prijatelj Enkidu pije pivo „da razveseli srce i ukloni brige“.

Od Sumeraca i Vavilonaca prve pivarske tehnologije preuzeli su mnogi, posebno varvarski narodi koji su pohodili Evropu.

I dok su stari Rimljani i Grci najčešće pili vino, na severu Evrope, u Skandinaviji i među Germanima najviše se konzumiralo pivo.

Na neki način tako je i danas. Od ostrva Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije, Belgije pa preko Nemačke, Češke do Danske i Norveške nalaze se najveći centri piva. Ove zemlje tokom kolonijalnih osvajanja i „odlaska“ u Novi svet prenosile su svoj omiljeni napitak pa je pivo danas jako popularno i u Americi.

Arheološka i druga naučna istraživanja dala su nam razne zanimljive priče o pivu kroz istoriju.

Vikinške vođe svojevremeno su u okviru diplomatskog delovanja pravile ogromne pivske gozbe. Između ostalog, tako su „opuštali“ svoje „kolege“ i pokazivali moć koja je mogla biti ozbiljno narušena ako na gozbi zafali piva.

Nauka je dokazala i da prekomerna konzumacija piva može izazvati poremećaj u našem nervnom sistemu, kao i da nam je povećana kreativnost kada ga imamo 0,07 promila u krvi.

Analizirani su i ostaci 2000 godina starih kostiju drevnih naroda Nubije i otkriveno je prisustvo tetraciklina – antibiotika koji je danas aktuelan u lečenju od bakterijskih infekcija. Daljim analizama, na osnovu materijalnih dokaza, zaključeno je da je tetraciklin proizašao iz procesa kuvanja nubijskog piva.

Ni mi nismo mnogo, prema nekim istorijskim tumačenjima, zaostajali kada je reč o uživanju u pivu. U jednoj od osnivačkih povelja manastira Dečani, pominje se „potrošnja“ piva i na dvoru Nemanjića. Pivo se pilo i u našim manastirima, na privatnim posedima, a u to vreme u istočnoj Srbiji zvali su ga „alovina“.

Danas, iako ga ne pijemo mnogo kao Česi ili Nemci, pivo je uz rakiju kod nas najpopularnije alkoholno piće.

U našoj regiji pivo ima veću popularnost u Sloveniji, kontinentalnom delu Hrvatske i u Vojvodini zbog većeg kulturološkog uticaja Nemačke koja je danas zemlja sa ubedljivo najvećim brojem pivara na svetu.

Nemci godišnje popiju blizu 110 litara piva po glavi stanovnika. Mogu da biraju preko 5.000 vrsta piva koja se prave u preko 1.300 pivara u Nemačkoj.

Na severu svoje zemlje Nemci prave suva, na jugozapadu blaga, a na jugoistoku, u Bavarskoj (čuvenoj po Oktoberfestu), prave se slađa piva puna ukusa i mirisa.

Na Oktoberfestu, najpopularnijoj pivskoj manifestaciji na svetu, svake godine tokom petnaestak dana trajanja popije se neverovatnih šest miliona litara piva!

Najpoznatije tamošnje marke su bremenski „Becks“ koje jeste i nemačko najprodavanije pivo u svetu, dok bavarski „Lowenbrau“ ima najviše licenci širom planete.

Upravo je iz Bavarske na sever, odnosno u Kopenhagen i stigla receptura kada je polovinom 19. veka osnovana danas slavna pivara „Carlsberg“. Kako među našim, tako i među skandinavskim pivima čuven je danski „Tuborg“.

Holandske marke piva koje danas predstavljaju ozbiljne svetske brendove „Heineken“ i „Amstel“ popularne su i u našoj zemlji, ali ipak ne toliko kao u Holandiji.

Holanđani su mnoge ulice u svojoj zemlji krstili po pivu „Heineken“.

Komšijska im Belgija, pored svetski poznatog sira „trapist“, takođe je u svetu čuvena i po pivu.

Neka od najtraženijih piva na planeti proizvode flandrijski monasi u Belgiji, ali ova zemlja Beneluksa ipak je najčuvenija po pivu „Stella Artois”.

Od piva “sa britanskih ostrva” svet a i mi ovde najviše znamo za tamno irsko „Guiness“, dok baš najviše zahvaljujući Britancima, najveće svetske pivopije su u Sjedinjenim Američkim Državama.

Amerikanci najviše konzumiraju „Budweiser“, koje je ovde često u ponudi kao točeno pivo u ugostiteljskim objektima.

Uz tako veliku ponudu, kod nas se ipak najviše piju domaća piva proizvedena uglavnom u starim, poznatim i od relativno skoro privatizovanim pivarama u vojvođanskim mestima Čelarevu i Apatinu.

U Novom Sadu na mestu bivše “MB” pivare danas posluje kompanija  “Ujedinjene srpske pivare” koja je u većinskom vlasništvu ”Heiniken” koorporacije.

Nazdravlje!

Na osnovu arhivske građe, muzejske dokumentacije i podataka sa interneta, tekst pripremio Vladimir Bajić

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Share on LinkedIn