IZLETNIČKI PRAVCI

Novi Sad posetioce privlači svojom uređenošću, sigurnom ukotvljenošću uz Petrovaradinsku tvrđavu–„Gibraltar na Dunavu“, različitim jezicima koje govore njegovi stanovnici, festivalima, sajmovima i ritmom koji odudara od užurbanog, haotičnog gradskog vremena. Ovde i sat na Tvrđavi najdužom kazaljkom pokazuje sate i opominje da minuti ponekad mogu da sačekaju dok se ne upije trenutak lepote, ne okonča prijateljsko ćaskanje, gluvarenje na dunavskom pesku, radost šetnje posle prolećne kiše ili nedeljnog ručka. Novosadski ritam autentične opuštenosti pulsira i van grada na salašima, dunavskim čardama, plažama ili nad fruškogorskim prostranstvima. Život koji se tu upija nosi se kasnije kao ukus tople štrudle s makom, šnenokli, zaostao iznenada od porodičnog ručka na salašu, kao podsećanje na toplinu proste peći oko koje se zimi skuplja staro i mlado. Novi Sad za poneti to je osećaj topline prolećnog dana na Dunavu ili snežne beline koju prelaze konji upregnuti u saonice sa praporcima, prepune pesme, rakijom i vinom zagrejanih salašarskih gostiju. To je i sećanje na toplinu razgovora ili ukuse i mirise trpeze prepune najrazličitijih đakonija vojvođanske kuhinje i fruškogorskih vina: rizling, neoplanta, semjon, sirmium, slankamenka, bermet…

Mapa Okoline CelaSite

Ako krenete starim subotičkim putem u koji vas uvodi Sentandrejski put, posle desetak kilometara ugodne vožnje doći ćete u Čenej, staro bačko selo, danas poznato kao naselje salaša. U ambijentu karakterističnom za vojvođanska seoska domaćinstva u hladu voćnjaka, uz tradicionalnu hranu i dobra vina, možete bar za trenutak usporiti vreme i uživati. Salaši su kuće sa ekonomskim objektima razbacane u moru vojvođanske zemlje. Danas čuvaju duh prošlih vremena, usporen način života, domaću hranu, vino i konje koji jure ravnicom.

Salaš 137, Međunarodni put 137;

Ponedeljkom ne radi. Najava je poželjna www.salas137.rs

Ovde ćete u carstvu tišine, prijatnoj i opuštenoj atmosferi uživati u jahanju i vožnji fijakerom, bogatoj ponudi vojvođanskih specijaliteta i posle odmarati u nekoj od autentičnih soba u Altdojč stilu.

Pajin salaš, Međinarodni put 325;

www.pajinsalas.com

Pajin salaš je oaza mira i tišine, odličan izbor za organizovanje porodičnih i poslovnih ručkova, porodičnih i poslovnih proslava. Salaš je na glasu po dobroj hrani (butkice od mangulice, pileći jastučići…) i dobrim tamburašima (vikendom). Rezervacija je poželjna.

Коњички центар за рехабилитацију, рекреацију, релаксацију и образовање “У седлу”

Салаш 341; тел: +38163 86 26 456, e-mail jelena.ivackovic@usedlu.org.rs www.usedlu.org.rs
Коњички центар “У седлу” је јединствен концепт који обухвата активности и терапије уз помоћ коња за децу и одрасле са посебним потребама, али и team building и leadership програме уз помоћ коња ( сертификовани EAHAE члан). Могуће је и изнајмити цео посед, са комплетном услугом и организацијом догађаја или пак, без игде икога, tailor made концепт.Терапије се заказују по одређеној процедури, а сам салаш је затвореног типа, те је договор унапред обавезан.

Brkin salaš, Međunarodni put 312

Najava je obavezna. www.brkinsalas.rs

Brkin salaš je domaćinstvo porodice Matić gde možete osetiti čari salašarskog života u mirnoj atmosferi bez žurbe, ali i gde možete organizovati proslavu važnijih događaja uz tradicionalnu vojvođansku kuhinju i zvuke tamburaša.

Mitin salaš, Vuka Karadžića 53

Najava je obavezna. www.salasvojvodina.co.rs

Mitin salaš ima glavnu kuću u kojoj je moguć smeštaj u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu kategorisan sa 2*, a pored se nalazi trščara-muzej predmeta korišćenih na salašima od davnina. Turistima su na raspolaganju sledeće usluge: igraonica, rođendaonica, časovi jahanja, poseta muzeju i prenoćište.

Edukativni kamp Čenej ŠOSO „Milan Petrović“, Međunarodni put 238

Najava je obavezna. www.smp.edu.rs.

Korisnici i učenici ŠOSO “Milan Petrović“ iz Novog Sada u kampu gaje cveće, začinsko bilje i gljive, te kroz rad i druženje uče različite svakodnevne veštine–pre svega iz oblasti baštovanstva i vrtlarstva.

Ka Fruškoj Gori put vas iz centra grada vodi kroz Petrovaradin–Beogradskom, pa Preradovićevom ulicom. Duž puta su sledeće crkve: rimokatolička crkva Sv. Juraja sa samostanom (Štrosmajerova 20) iz 1714, srpska pravoslavna crkva Sv. apostola Pavla (ul. Vladimira Nazora) iz 1922, rimokatolička crkva Sv. Križa (Ljudevit do) iz 1800, starokatolička (zapadno-pravoslavna) crkva Sv. Antuna (Preradovićeva), adaptirana 1937, srpska pravoslavna crkva Sv. Petke iz 2011. (Palmotićeva bb), rimokatolička župna crkva Sv. Roka (Preradovićeva 160), iz 1808. Značajem i monumentalnošću se ističe rimokatolička crkva Snežne Gospe na Tekijama, ekumensko svetilište gde se 4. i 5. avgusta održavaju procesije u spomen bitke na Vezircu (1716) i pobede hrišćanske vojske nad Turcima. Današnji izgled crkva je dobila 1881. prema projektu Hermana Bolea.

Sremski Karlovci

Sremski Karlovci se prvi put pominju 1308. kao tvrđava pod imenom Karom. Gradić je veoma važan za istoriju Srba jer je u njemu bilo sedište srpske Mitropolije, a tu je osnovana i Bogoslovija, druga u pravoslavnom svetu, kao i Karlovačka gimnazija, prva gimnazija kod Srba. Krase ga spomenici kulture i institucije nastale pretežno tokom 18. i 19. veka: Patrijaršijski dvor–monumentalna građevina iz 19. veka, Karlovačka gimnazija–najstarija srpska gimnazija, Saborna crkva–barokni hram posvećen Svetom Nikoli, Kapela mira–podignuta na mestu gde je potpisan Karlovački mir 1699, Bogoslovski seminar-internat za đake Bogoslovije, Česma „Četiri lava“–podignuta u čast završetka prvog karlovačkog vodovoda. Grad ima dugu tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje vina.

Izletišta

U neposrednoj blizini Sremskih Karlovaca je Stražilovo, poznato izletište na teritoriji Nacionalnog parka „Fruška gora“, gde se nalazi spomenik i grob srpskog pesnika Branka Radičevića (1824-1853). Među fruškogorskim izletištima u blizini Novog Sada najpoznatije je Popovica. Nalazi se u blizini Sremske Kamenice. Poznato je po planinarskim domovima ali i kao start /cilj Fruškogorskog maratona, manifestacije od međunarodnog značaja koja tokom aprila svake godine okuplja nekoliko hiljada ljubitelja prirode i pešačenja. U blizini Sremske Kamenice je Lovački dom „Tri gazde“ (Fruškogorski put 228-230). U Starim Ledincima nalazi se imanje porodice Miljević, koja se bavi vinogradarstvom i stočarstvom. Proizvode vina burgundac i traminac i domaći kozji sir. Turistima je pored domaće kuhinje na raspolaganju smeštaj u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu kategorisan sa 3*. Podrum „Miljević’’***, Stari Ledinci, Ulica Sime Šolaje 41; Najava je obavezna: www.podrum-miljevic.co.rs

Sremska Kamenica i Ledinci su poznati po proizvodnji vina. Tu su sledeće vinarije (vinski podrumi):
Podrum Šukac, Sremska Kamenica, Karađorđeva 4, tel: 475 51 32
Porodična vinarija Antonijević, Ledinci, Fruškogorska 1, mob: 060 14 20 211, mail: vinarija.antonijevic@gmail.com
Podrum Miljević, Stari Ledinci, Sime Šolaje 41, tel: 2986 268, www.podrum-miljevic.co.rs
Restoran Vidikovac Ledinci,Samarski put bb
Tel: 021 2986-999 www.vidikovac.rs  info@vidikovac.rs

Manastiri

U blizini Novog Sada u naseljima Rakovac i Beočin nalaze se istoimeni srpski pravoslavni manastiri. Srpski pravoslavni manastir Rakovac je, prema predanju, podigao veliki komornik despota Jovana Brankovića, Raka Milošević. Prvi put se pominje 1545. Obnovljen je krajem 17. veka. Crkva manastira je posvećena Svetim Vračima. Prvi pisani podaci o srpskom pravoslavnom manastiru Beočin su iz 16. veka. Sadašnja manastirska crkva, posvećena Vaznesenju Hristovom, je iz 18. veka. Ikonostas predstavlja veliku vrednost, a radili su ga Teodor Dimitrijević Kračun, Janko Halkozović i Dimitrije Bačević. Park oko manastira je zaštićeni primer vrtne arhitekture.

Izletnički pravac ka Futogu može početi od jedne od najlepših plaža na Dunavu. Štrand je novosadska plaža otvorena 1911. Leti se tu održavaju koncerti, festivali, sportska takmičenja… Posetioci mogu ići na izlete brodom „Dunavskog raftinga“ www.dunavskirafting.com U blizini Štranda je čarda „Cesla“ (Sunčani kej 13). Sa sremske strane Dunava nalaze se: čarda „Aqua Doria“ (Kamenički put bb) i kafana ,,Tako je suđeno“ (Ribnjak, Gornji put 15).

Ribarsko ostrvo i Kamenjar

Omiljena mesta za odmor, opuštanje i provod su Ribarsko ostrvo i Kamenjar. Ribarsko ostrvo je novosadsko vikend naselje gde se nalaze sledeći restorani i čarde: „Dunavska terasa’’ (Ribarsko ostrvo bb); „Kućerak kod česme“ (Ribarsko ostrvo bb); „Dunavac km’’ (Ribarsko ostrvo bb); „Noina arka“ (Ribarsko ostrvo 10); Tu se nalazi istoimeno Turističko naselje „Ribarsko ostrvo’’**** www.ribarskoostrvo.rs, u čijem sastavu su restorani: „Ribarac“, „Alaska barka“ i „Alaska terasa“.

Kamenjar je vikend naselje sa poznatim ugostiteljskim objektima: restoran „Ribarska noć“ (Podunavska 2); „Čarda Mačak“ (Kamenjar bb) i „Fish meat & wine“ (Kamenjar 83).

Futog

Futog je staro naselje, a danas je deo Grada Novog Sada. U centru Futoga se nalazi rimokatolička crkva Srca Isusovog sa župnim dvorom. Prvobitnu crkvu je sagradio grof Hadik 1776. Na mestu stare, novu crkvu posvećenu Srcu Isusovom, sagradila je grofica Kotek 1908. Projekat je uradio Ferenc Veninger. Srpska pravoslavna crkva svetih Vračeva Kozme i Damjana u Futogu sazidana je 1776. Ikonostas je oslikao Arsenije Teodorović 1799, a zidno slikarstvo se pripisuje Janku Halkozoviću. U crkvi se čuva zbirka ikona, rad Pavla Simića. U Futogu su restorani „Plavi Dunav“ (Ribarska 2X) i splav – čarda „Dunavac“ (Dunavska 000) www.splavdunavac.com

Begeč

Begečka jama je park prirode i popularno izletište nastalo na starom koritu Dunava. Obuhvata površinu od 379 ha. Tu se nalaze i ribolovni tereni, plaža, vikend naselje, dom ribolovaca, ugostiteljski objekti. Begečka jama je jedno od mesta u priobalju Dunava od Bačke Palanke do Beške, značajna za ptice gnezdarice.

Cvejin salaš *** Begeč, Nikole Tesle 2; Najava je obavezna. www.cvejinsalas.com. Cvejin salaš je autentično seosko domaćinstvo gde je turistima pored domaće kuhinje na raspolaganju smeštaj u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu kategorisan sa 3*. U blizini su i poznate čarde „Kod Braše“ (Begečka jama 56) i „Čarda na jami“ (Begečka jama bb).
Informacije za turiste:
Cvejin salaš*** Begeč, Nikole Tesle 2. Najava je obavezna. . www.cvejinsalas.com
Cvejin salaš je autentično seosko domaćinstvo gde je turistima pored domaće kuhinje na raspolaganju smeštaj u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu kategorisan sa 3*.
Čarde:
Plavi Dunav (restoran) Futog, Ribarska 2x
Splav-čarda „Dunavac, Futog, Dunavska 000 (poseduju i prenoćište) http://www.splavdunavac.com/splav.html
Čarda Kod Braše, Begečka jama 56, www.cardakodbrase.com
Čarda na jami, Begečka jama bb

Kać

Kać je od Novog Sada udaljen 8 km. U centru naselja se nalazi srpska pravoslavna crkva Sv. Nikole izgrađena između 1840. i 1844. godine. Tu se nalazi i novoosnovani manastir Srpske pravoslavne crkve posvećen Vaskrsenju Hristovom. Za ljubitelje ribolova uređen je ribolovni teren–Crni vir.
Informacije za turiste:

Srpski pravoslavni manastir Vaskrsenja Hristovog Kać, Sunčani breg; posete su moguće leti u periodu 6-19 č, zimi u periodu 6-18 č. Prijave za grupne posete na tel: +381 (0)21 621 33 12, mob: +381 (0)64 800 29 20 Filoteja, e-mail: manastirvaskrsenja@gmail.com

Budisava

Budisava je prigradsko naselje Novog Sada. Centrom Budisave dominira rimokatolička crkva Velike Gospe (Blažene Device Marije) izgrađene u neogotskom stilu 1908. Toranj crkve je visok 45 metara, a u njemu su tri zvona. U blizini crkve (prva ulica desno) nalazi se Etno kuća nastala velikim zalaganjem gospodina Tibora Milanovića. U prostoru (kuća i okućnica) koji je nekada koristio crkvenjak sa porodicom sakupljeni su predmeti iz svakodnevice, koji sasvim dočaravaju život stanovnika Budisave druge polovine 19. i prve polovine 20. veka. U kući je postavka koja pokazuje kako su bile opremljene kuće većine stanovnika Budisave na prelazu iz 19. u 20. vek. U dvorištu je kolekcija poljoprivrednih alatki, oruđa koja su služila za obradu zemlje, stari bunar ali i serija fotografija koja prikazuje društveni život stanovnika između dva svetska rata.
Informacije za turiste:
Etno kuća Budisava ul. Cara Dušana 110; najava je obavezna na tel. +381 (0) 21 719 266, e-mal: budiszava.petefi@gmail.com

Koviljsko – petrovaradinski rit

Koviljsko–petrovaradinski rit je specijalni rezervat prirode, prostire se na 4.840 ha na teritorijama opština: Novi Sad, Sremski Karlovci, Inđija i Titel. Prostrani rit formiran je na starim rukavcima Dunava. To je stanište retkih vrsta ptica registrovano kao IBA područje. Lokalitet Arkanj je poznat ribolovni teren.

Kovilj

Kovilj je staro bačko naselje koje se nalazi na obodu Koviljsko–petrovaradinskog rita. Prvi put se pominje u 13. veku. Naselje ima dve crkve i manastir. Srpski pravoslavni manastir Kovilj sa crkvom posvećenom sv. arhanđelima Mihajlu i Gavrilu prema predanju je osnovao sv. Sava. Prvi put se pominje sredinom 17. veka. Današnji izgled, manastir ima od sredine 18. veka. Ikonostas je oslikao Aksentije Marodić, a rezbario Jovan Kistner. Srpska pravoslavna crkva Vaznesenja Gospodnjeg (Gornjokoviljska) podignuta je 1829. Srpska pravoslavna crkva sv. apostola Tome (Donjokoviljska) podignuta je 1845. na mestu starijeg hrama. Pored Gornjokoviljske crkve nalazi se rodna kuća Laze Kostića (1841- 1910), pisca, pesnika, prevodioca.
Informacije za turiste:
Manastir Kovilj ul. Duška Vickova 51; tel: + 381 (0)21 298 8020; e-mail: kovilj@eunet.rs (grupne posete najaviti dan ranije). Koviljski manastir, pored obilaska manastira turistima nudi i mogućnost kupovine manastirskih proizvoda među kojima su odlična vina, rakije, med i dugo.
Srpska pravoslavna crkva sv. apostola Tome (Donjokoviljska) ul. Laze Kostića 16; otac Stevan Lukić mob. + 381 (0) 64 800 4221. Crkvu je moguće obići uz prethodnu najavu (obaveznu ako su grupe u pitanju), a ljubazni sveštenik, otac Stevan Lukić, će posetiocima govoriti o istoriji hrama, tradiciji Koviljčana.
Poljoprivredno gazdinstvo Save Graorca ul. Vojvođanskih brigada 57; +381 (0) 21 298 8558, www.koviljskarakijada.co.rs (najava je obavezna).
Vinarija „Do kraja sveta“ ul. Žarka Zrenjanina 13; tel: +381 (0)21 298 9966; http://www.dokrajasveta.com/

Sremska Kamenica je deo grada Novog Sada, a nalazi se u podnožju Fruške Gore. Poznata je po posebnoj mikroklimi ugodnoj za boravak. Centrom dominiraju crkve i spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju.

Srpska pravoslavna crkva Rođenja Bogorodice je barokna građevina izgrađena 1758. na mestu starijeg hrama. Ikonostas je oslikao Stefan Gavrilović 1802.

Rimokatolička crkva Našašće svetog križa na Zmajevom trgu sagrađena je 1811.

U Sremskoj Kamenici se nalaze sledeći spomenici i institucije kulture:

Dvorac Marcibanji-Karačonji se nalazi u Kameničkom parku. Sadašnji izgled objekta je iz 1836. Kamenički park je prostrani uređeni park prvobitno formiran oko dvorca.

Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju (1833-1904), pesniku, lekaru i članu Srpske kraljevske akademije, podseća na činjenicu da je on naš najčitaniji i za čitave generacije, najomiljeniji dečji pesnik. Njemu u čast se, počev od 1958. u Novom Sadu održavaju Zmajeve dečje igre www.zmajevedecjeigre.org.rs. Kuća u kojoj je živeo slavni pesnik i lekar, Jovan Jovanović Zmaj od 1875. do 1904. danas je Zmajev muzej. Nalazi se u ulici Jovana Jovanovića Zmaja 1 www.museumns.rs.