'

Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića

Galerija likovne umetnosti Poklon-zbirka-2

Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića

Ova galerija se nalazi u centru Novog Sada i zajedno sa Galerijom Matice srpske i Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog na Trgu galerija, ima veliki značaj u kulturnoj istoriji našeg naroda.

U vreme otvaranja , u vili Radulović koja je kasnije proglašena za spomenik kulture, imala je 438 umetničkih dela, slika, skulptura, crteža, grafika i tapiserija, od 35 umetnika. Sada ima više od hiljadu radova i od većeg broja autora.

U vreme otvaranja, na 3 nivoa raspoređena su umetnička dela:  Danice Antić,  Miloša Bajića,  Slavoljuba Bogojevića, Kosare Bokšan,  Lazara Vozarevića,  Lazara Vujaklije,  Matije Vukovića,  Angeline Gatalica,  Ksenije Divjak, Aleksandra Zarina, Bože Ilića, .Nikole Koke Jankovića, Olivere Kangrga,   Majde Kurnik, Aleksandra Lukovića, Stevana Maksimovića, Mirjane Koke Mihać, Petra Omčikusa, Vladete Petrića, Boška Petrovića, Zorana Petrovića, Miodraga Miće Popovića, Aleksandra Tomaševića, Dragutina Cigarčića, Stojana Ćelića, Milana Popovića, Milice Ribnikar, Ljubice Cuce Sokić, Mladena Srbinovića, Ljubinke Jovanović, Branka Filipovića, Eda Murtića i Jovana Soldatovića.

Nastala je iz velike ljubavi Rajka Mamuzića prema umetnosti.  Poznanstvo sa slikarom Savom Šumanovićem i posete njegovom ateljeu, imali su jak uticaj na mladog Mamuzića. Presudnu ulogu, međutim, odigrao je početak II svetskog rada, kada je kao oficir zadužen za oblast kulture i štampe, između borbi,  organizovao izložbe ratnog crteža.

Nakon rata Mamuzić je sve više bio angažovan u kulturnom životu, da bi se u Beogradu ponovo sreo sa umetnicima, svojim prijateljima iz rata, mladim i talentovanim ali još neafirmisanim. Njih 16 je bilo smešteno  u Umetničkoj koloniji na Starom sajmištu, nekadašnjem logoru, i njihova dela se čuvaju u ovoj Zbirci.

Umetnost  svojih prijatelja iz rata Mamuzić je doživljavao kao „izvanrednu po svojim dostignućima, a svoje prijatelje kao generaciju umetnika koja je snagom talenta i jedinstvenom originalnošću uspela da digne našu zemlju na isti nivo sa zemljama visokog likovnog dometa“.

A umetnici, kako je rekao Zoran Petrović, „nikada nisu Mamuzića doživljavali kao običnog sakupljača slika, već nekog ko je godinama pratio njihovo umetničko rađanje i bio im neka vrsta pokrovitelja“. „Mamuzić je“, prema rečima slikara Zorana Petrovića, „ponekad preciznije znao nastajanje pojedinih slika nego i sami autori“.

Rajko Mamuzić je tako izdvojio jednu umetničku generaciju, od njihovih umetničkih dela stvorio Galeriju koju je najpre poklonio gradu Novom Sadu.

Većina izloženih radova je nastala u vremenu od 1951. i 1952. godine, kada su budući   umetnici stigli na Staro sajmište, pa do osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Umetničku vrednost njihovih radova prepoznali su i mnogi drugi, što su potvrđivali nagradama.  Osim toga, umetnici čija se dela čuvaju u ovoj Galeriji, imali su značajne uloge u našoj savremenoj umetnosti – mnogi su bili predavači na likovnim akademijama, a njih 7 i članovi SANU.

Kolekcionar je, kako je zapisano na metalnoj ploči u holu Galerije, „Zbirku likovnog stvaralaštva socijalističke epohe posvetio partizanima Vojvodine i borcima za revolucionarne ideje“.

„Mamuzićevo celokupno delovanje u kulturi, sa Galerijom kao krunom tog rada,  ima značajno i posebno mesto u kulturnoj istoriji našeg naroda“, zapisala je kustos u Spomen zbirci, Jovanka Stolić.

Galerija likovne umetnosti otvorena je 23. oktobra 1974. godine.

Autor: Grozdana Pašin u saradnji sa Turističkom organizacijom Novog Sada