Скривени Нови Сад

АЛМАШКИ КРАЈ

Алмашки крај је насеље уских кривудавих улица које се шири почевши од седишта Матице српске. Настало је у првој половини 18. века досељавањем становника из оближњег Алмаша. У Алмашкој улици се налази највећа православна црква у Новом Саду, Света Три Јерарха, познатија као Алмашка црква, која је подигнута у класицистичком стилу између 1797. и 1808. на месту старијег храма. Црква је споменик културе од изузетног значаја. Иконостасну преграду у цркви резбарио је Аксентије Марковић, а иконе су рад Арсенија Теодоровића (1768-1826), једног од најзначајнијих и најутицајнијих српских сликара 18. и 19. века. Зидне слике и оне на своду наоса такође је урадио Арсеније Теодоровић, док су делови олтарског простора украшени сликама украјинског сликара Андреја Шалтисте. Икону на Богородичином трону урадио је славни српски сликар Урош Предић (1857-1953). Историчари уметности сматрају да су иконе иконостаса Арсенија Теодоровића међу најбољим његовим остварењима.

На месту некадашње фабрике за бојење свиле уз стари фабрички димњак отворена је нова културна станица која ће бројним програмима и садржајима обогатити културну понуду града као Европске престонице културе 2022. године.

Инфо: Алмашку цркву можете обићи уколико није служба у току или уколико се не дешава неки други обред. Групне посете обавезно најавити +381 (0)21 551 774

ЈЕВРЕЈСКА УЛИЦА

Јеврејска улица у Новом Саду је део некадашњег Јеврејског кварта који се формирао почев од 1748. Магистрат, тада Слободног краљевског града, Новог Сада је за гето одредио део “Осечке”, касније Футошке улице. Улица је пратила раст и развој Града, па и његова страдања од којих је нарочито разорно било бомбардовање топовима са Петроварадинске тврђаве 1849, за време Буне. Током 19. века обновљена Јеврејска улица је била пуна великих и мањих трговина, занатских радњи, лекарских ординација, мануфактура и породичних кућа угледних Новосађана. Данас је Јеврејска улица прометна градска магистрала којом доминира новосадска Синагога. Савремена новосадска Синагога, са зградама Јеврејске школе и Јеврејске општине је просторно културно-историјска целина изграђена 1909. Према замислима пештанског архитекте Липота Баумхорна. Овај монументални комплекс један је од највећих у овом делу Европе.

Липот Баумхорн (1860-1932) је био пештански архитекта чији градитељски подухвати, међу којима доминирају синагоге, данас спадају међу најрепрезентативнију архитектонску, сецесијску баштину многих средњеевропских градова. Баумхорн је почев од 1880. у Аустроугарској изградио 25 синагога, од којих и две у Војводини – у Зрењанину и Новом Саду. Данас се у средишњој зони Новог Сада налазе следећи сецеcијски репрезенти градитељског умећа Липота Баумхорна: комплекс Синагоге коју чине зграде самог храма, Јеврејске школе и Јеврејске општине (1906-1909), Зграда Штедионице – данас Зграда Војвођанске банке (1904) Менратова палата (1908) и Палата адвоката Томина (1909).

 

 

СРЕМСКА КАМЕНИЦА

Сремска Каменица је део града Новог Сада, а налази се у подножју Фрушке Горе. Позната је по посебној микроклими угодној за боравак. Центром доминирају цркве и споменик Јовану Јовановићу Змају. Српска православна Црква Рођења Богородице је барокна грађевина изграђена 1758. на месту старијег храма. Иконостас је осликао Стефан Гавриловић 1802. Римокатоличка Црква Нашашће Светог Крижа на Змајевом тргу саграђена је 1811. У Сремској Каменици се налазе следећи споменици и институције културе: Дворац Марцибањи-Карачоњи се налази у Каменичком парку. Садашњи изглед објекта је из 1836. Каменички парк је пространи уређени парк првобитно формиран око дворца. Споменик Јовану Јовановићу Змају (1833-1904), песнику, лекару и члану Српске краљевске академије, подсећа на чињеницу да је он наш најчитанији и за читаве генерације, најомиљенији дечји песник. Кућа у којој је живео славни песник и лекар, Јован Јовановић Змај од 1875. до 1904. данас је Змајев музеј.

Име Јована Јовановића Змаја омиљеног дечијег песника носи главна улица у пешачкој зони Новог Сада, као и најстарија гимназија у граду. Змају у част сваке године се у Новом Саду организују “Змајеве дечје игре”, један од највећих дечјих фестивала у Србији.

Инфо: Змајев музеј + 381 (0)21 462-810 www.museumns.rs. Смештај је могућ: Преноћиште “Вила Еванђелина” www.vilaevandjelina.com. Преноћиште “Змајево гнездо” www.zmajevognezdo.rs. Преноћиште “Илиџа” тел: +381(0)21 462 860. На обали Дунава је чарда Удружење риболоваца и љубитеља Дунава “Сремац”, Карађорђева 16, +381 (0)21 462-267, (0)64 660-9707.