Новосадске приче – Од историје до најпознатијих пива у свету и код нас

Слабије плаћени радници на изградњи великих пирамида имали су следовање – пет литара пива дневно од државе! У старом Египту пиво је било и обавезан део свакодневног јеловника фараона. Тадашња пива била су гушћа, хранљивија, мало су чак и сладила па су коришћена и као енергетско пиће.

Код остатака сумерске цивилизације, на југозападу Азије, у делу Месопотамије пронађен је најстарији рецепт за пиво. Оно се тада кувало са јечмом од којег се правио хлеб.

Иако је још праисторијски човек од пшенице и овса правио пива, материјални историјски докази дају нам прве рецептуре  од јечма и ароматских трава на основу којих су стари Сумери производили многе врста пива.

Није згорег поновити још једном да у Епу о Гилгамешу, најстаријем делу светске књижевности, Гилгамешов пријатељ Енкиду пије пиво “да развесели срце и уклони бриге”.

Од Сумераца и Вавилонаца прве пиварске технологије преузели су многи, посебно варварски народи који су походили Европу.

И док су стари Римљани и Грци најчешће пили вино, на северу Европе, у Скандинавији и међу Германима највише се конзумирало пиво.

На неки начин тако је и данас. Од острва Уједињеног Краљевства, Холандије, Белгије па преко Немачке, Чешке до Данске и Норвешке налазе се највећи центри пива. Ове земље током колонијалних освајања и “одласка” у Нови свет преносиле су свој омиљени напитак па је пиво данас јако популарно и у Америци.

Археолошка и друга научна истраживања дала су нам разне занимљиве приче о пиву кроз историју.

Викиншке вође својевремено су у оквиру дипломатског деловања правиле огромне пивске гозбе. Између осталог, тако су “опуштали” своје “колеге” и показивали моћ која је могла бити озбиљно нарушена ако на гозби зафали пива.

Наука је доказала и да прекомерна конзумација пива може изазвати поремећај у нашем нервном систему, као и да нам је повећана креативност када га имамо 0,07 промила у крви.

Анализирани су и остаци 2000 година старих костију древних народа Нубије и откривено је присуство тетрациклина – антибиотика који је данас актуелан у лечењу од бактеријских инфекција. Даљим анализама, на основу материјалних доказа, закључено је да је тетрациклин произашао из процеса кувања нубијског пива.

Ни ми нисмо много, према неким историјским тумачењима, заостајали када је реч о уживању у пиву. У једној од оснивачких повеља манастира Дечани, помиње се “потрошња” пива и на двору Немањића. Пиво се пило и у нашим манастирима, на приватним поседима, а у то време у источној Србији звали су га “аловина”.

Данас, иако га не пијемо много као Чеси или Немци, пиво је уз ракију код нас најпопуларније алкохолно пиће.

У нашој регији пиво има већу популарност у Словенији, континенталном делу Хрватске и у Војводини због већег културолошког утицаја Немачке која је данас земља са убедљиво највећим бројем пивара на свету.

Немци годишње попију близу 110 литара пива по глави становника. Могу да бирају преко 5.000 врста пива која се праве у преко 1.300 пивара у Немачкој.

На северу своје земље Немци праве сува, на југозападу блага, а на југоистоку, у Баварској (чувеној по Октоберфесту), праве се слађа пива пуна укуса и мириса.

На Октоберфесту, најпопуларнијој пивској манифестацији на свету, сваке године током петнаестак дана трајања попије се невероватних шест милиона литара пива!

Најпознатије тамошње марке су бременски “Бецкс” које јесте и немачко најпродаваније пиво у свету, док баварски “Лоwенбрау” има највише лиценци широм планете.

Управо је из Баварске на север, односно у Копенхаген и стигла рецептура када је половином 19. века основана данас славна пивара “Царлсберг”. Како међу нашим, тако и међу скандинавским пивима чувен је дански “Туборг”.

Холандске марке пива које данас представљају озбиљне светске брендове “Хеинекен” и “Амстел” популарне су и у нашој земљи, али ипак не толико као у Холандији.

Холанђани су многе улице у својој земљи крстили по пиву “Хеинекен”.

Комшијска им Белгија, поред светски познатог сира “трапист”, такође је у свету чувена и по пиву.

Нека од најтраженијих пива на планети производе фландријски монаси у Белгији, али ова земља Бенелукса ипак је најчувенија по пиву “Стелла Артоис”.

Од пива “са британских острва” свет а и ми овде највише знамо за тамно ирско “Гуинесс”, док баш највише захваљујући Британцима, највеће светске пивопије су у Сједињеним Америчким Државама.

Американци највише конзумирају “Будwеисер”, које је овде често у понуди као точено пиво у угоститељским објектима.

Уз тако велику понуду, код нас се ипак највише пију домаћа пива произведена углавном у старим, познатим и од релативно скоро приватизованим пиварама у војвођанским местима Челареву и Апатину.

У Новом Саду на месту бивше “МБ” пиваре данас послује компанија  “Уједињене српске пиваре” која је у већинском власништву “Хеиникен” коорпорације.

Наздравље!

 

На основу архивске грађе, музејске документације и података са интернета, текст припремио Владимир Бајић