Новосадске приче – Музеј савремене уметности Војводине

Под термином савремена уметност подразумева се оно што је настало у последњих педесетак година. Углавном таква дела налазе се у Дунавској 37 у Новом Саду, у Музеју савремене уметности Војводине.
Музеј је основан 1966. године као Галерија савремене ликовне уметности. У музејском фонду налазе се уметничке збирке, скулптуре, инсталације, слике, дела концептуалне уметности, графике, цртежи, збирке филмова, интермедијских и дигиталних радова, архитектуре, урбанизма и дизајна, из друге половине прошлог и почетка овог века у Војводини и Србији.
Има и дела страних уметница, уметника и разних група.
Зграду преко пута Дунавског парка, на адреси Дунавска број 37, 1959. године пројектовао је архитекта Иво Витић за потребе Музеја социјалистичке револуције, који је касније преименован у Музеј Војводине, у чијем се једном од здања данас налази Музеј савремене уметности Војводине.
Почетком седамдесетих година прошлог века Музеј почиње озбиљније да организује ретроспективне и појединачне изложбе и да штампа каталог.
У последњих тридесетак година потреба за прикупљањем и изучавањем савремене уметности постала је сложенија и захтева већи број људи у Музеју који то прате, тако да данас осам кустоса води рачуна о свему што је у Музеју а и о ономе шта ће доћи.
Збирке су подељене у неколико категорија, а занимљиво је поменути примењену уметност која се односи и на новосадску школу културног плаката.
Од оснивања 1966. до ове, 2017. године, у Музеју савремене уметности Војводине реализовано је скоро 400 изложби, од којих је већина била изведена у продукцији самог Музеја, као и више од 350 штампаних издања, каталога, књига, монографија, студија, зборника, часописа и сличних издања.

Кроз постојање дуже од пола века Музеј савремене уметности Војводине прошао је кроз четири фазе, односно периода рада који су се, по аутоматизму наравно, поклопили са значајним процесима кроз које је наше друштво прошло.
То је период до почетка деведесетих година прошлог века, односно до распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, затим ратне и изоловане деведесете, па период после 2000. године и последња деценија која још траје.
Када је реч о представљању на глобалном нивоу, Музеј савремене уметности Војводине највишу тачку доживљава као продуцент Српског павиљона на 54. Бијеналу савремене уметности у Венецији 2011. године и наступима концептуалног уметника Драгољуба Раше Тодосијевића.
Од Бијенала у Венецији до гостовања на Тајвану 2015. године, па у Грацу, Братислави и региону, Музеј постаје озбиљно видљив на мапи европских музеја савремене уметности.
Улаз се не плаћа, а Музеј ради сваког дана сем понедељка.
Радно време од уторка до петка је од 10 до 18, а суботом и недељом од 10 до 14 часова.
Галерија Н, Галерија С, Плато испред Музеја, Кино-сала и Галерија плус јесу простори Музеја где се одржавају изложбе, промоције, концерти, трибине и све оно што Музеј савремене уметности Војводине сврстава у сâм врх културног живота Новог Сада и Војводине.

Текст припремио Владимир Бајић
Сарадник на тексту Владимир Митровић, виши кустос Музеја савремене уметности Војводине