Стрељачка дружина “1790” није позната само као најстарији спортски клуб на овим просторима, него и као домаћин на чијем је спортском терену, прву – додуше тржишну утакмицу – одиграо и “Новосадски сајам”.
На тадашњем стрелишту, у улици Антона Чехова бр. 4 код дворца Еђшег, 1875. године организована је Прва занатско-индустријска изложба, где су произвођачи из Новог Сада, Беча и Будимпеште, своју робу излагали и продавали пред 15.000 посетилаца.
Посета је била више него охрабрујућа, па се у организацији економског одбора Бачко-Бодрошке жупаније, на тадашњем стрелишту у Новом Саду, од 13. до 16. октобра 1888. организовала прва изложба пољопривредних производа у Новом Саду.
После Првог светског рата, богати новосадски предузетници и индустријалци, покренули су акцију за одржавање изложби занатских и индустријских узорака и пољопривредних производа. Тако је од 11. до 26. августа 1923. године приређена Прва новосадска изложба, која се у ствари сматра првом званичном у историји Новосадског сајма у Новом Саду.
Након 23 године “Трговачко занатска комора” тражила је од града да обезбеди 12.000 квадратних метара простора, на ком би се организовали наредни сајмови. Захтев је чекао реализацију, а трговци, пољопривредници и занатлије организовали су се на различите начине.
Тада је отворена и трговачко занатска изложба у згради некадашње Државне Мађарске католичке гимназије на Футошком путу, у данашњој згради средње Електротехничке школе. Посете су биле могуће сваког дана од 8 до 18 часова, а улазнице су коштале 10 динара. Изложбу је пратио каталог са списком излагача и огласним делом.
Да би сајамске манифестације постале вискоко професионалне и сталне, група новосадских трговаца и индустријалаца основала је “Акционарско друштво за изложбе и сајам узорака”. То друштво је прву међународну изложбу организовало од 27. септембра до 6. октобра 1930. године.
После тога организовање преузео је “Завод за привређивање изложби и сајмова” при пољопривредној комори Дунавске бановине, а удружење пољопривредника, инсистирало је на томе да се сајам и даље одржава у Новом Саду.
До 1939. године изложбе су одржаване на старом сајмишту у Шумадијској улици, у најужем центру Новог Сада. Јубиларни 10. сајам и изложба отворени су 1940. године, на новој локацији, у Хајдук Вељковој улици, где је сајам и данас.
Године 1948. у Новом Саду је одржана прва земаљска пољопривредна изложба ондашње Југославије, која је имала више од 80.000 посетилаца. Те изложбе организоване су до 1951. године.
Тада је сајам прерастао у опште југословенску комерцијалну установу, с новим, заштитним знаком, а 1954. обављена је специјализација Новосадског сајма, тако што су јесењи постали пољопривредни, а пролећни занатско-индустријски. Од 1958. године најчувенији од свих сајмова – Пољопривредни сајам, одржава се у пролеће.
Сајмови аутомобила, туризма, спорта, коњарства, лова, риболова, медија, моде, књига, енергетике, златарства, часовничарства, саобраћаја, пива и пчеларства, само су неке од манифестација које се данас организују током године. Излагачима и посетиоцима на располагању је паркинг који само у кругу Новосадског сајма може да прими 1000 возила. Паркирање је могуће и у улицама које га окружују, а код теретног улаза број 5 има места за 70 аутобуса и теретних возила као и стотину аутомобила.
Новосадски сајам данас има 60.000 квадратних метара затвореног излагачког простора. Укупна површина сајмишта простире се на преко 225.000 метара квадратних, а Конгресни центар располаже капацитетом за организацију скупова који могу да приме близу 1500 учесника. Новосадски сајам има 37 хала и данас представља водећу сајамску кућу у Србији.
Аутор текста:
Владимир Бајић
