Неки историјски извори говоре нам да је фрушкогорско виногорје настало захваљујући римском императору Марку Аурелију Пробу. За разлику од својих претходника и наследника, на челу Римске империје провео је свега шест година, али у Срему и на Фрушкој гори за то време оставио је неизбрисив траг. Зашто? Зато што је он први овде посадио винову лозу!
У периоду између 276. и 282. године из јужне Италије или Грчке донео је винову лозу и посадио негде у околини Дивоша, на југозападним падинама Фрушке горе.
Доста касније, негде око 1235. године у Срем стижу француски монаси из Шампање, цистерцити, и такође доносе винову лозу и саде је. Примила се и више него успешно. У читавом средњем веку, све до турских освајања фрушкогорско виногорје имало је, према многим историјским изворима, најбоље вино средњовековне Угарске. Извожено је на север Дунавом и Тисом, за Немачку, Чешку, Пољску и друге, у то време “далеке”, земље. Постоји податак да је у статутима неких северноугарских градова, који су се односили на прописе у вину, стајало да су управо из фрушкогорског виногорја најквалитетнија и најукуснија вина. Исти извор нам говори и да су Мађари, који су имали винограде на Фрушкој гори, када су бежали пред Турцима, понели лозу са собом и засадили је на Токајском брду. Из тога се може закључити да је предак чувеног токајца сремско, односно фрушкогорско вино.
Најновија сазнања меродавних турколога показују да се вино овде пило и производило и за време Турака у Војводини. Други историчари тврде да виноградарство на Фрушкој гори за време Османлија ипак није “цветало”. Турци су становништву забранили конзумирање вина а виноградарима наметнули високе порезе.
Свакако, у 18. веку, када је уследио културни, политички и привредни процват Сремских Карловаца, вино и виноградарство такође је добро стајало. Половином 18. века само у атару Карловаца под виновом лозом било је око 2.500 јутара. Бермет и аусбрух били су оно најбоље што се нудило од карловачких вина.
Неки трећи историјски извори одговорно тврде да је царица Марија Терезија обожавала карловачки бермет који се служио и на јединој пловидби најпознатијег брода свих времена “Титаника”.
Фрушкогорска винска прича лепо је текла до прелаза из 19. у 20. век. Тада се појавила филоксера – инсект који се храни лишћем и корењем винове лозе, због чега биљка брзо трули и после тога увене.
У Француској, на пример, када је донета бродовима из Америке око 1860. године, нанела је толику штету целокупној винској култури да су многи произвођачи, економски потпуно уништени због ње, починили самоубиство. Последице опоравка од филоксере су дуготрајне, а у то време биле су неизлечиве.
Ипак, стотину година касније и француска и наша вина производе се у оној мери колико сопствени капацитети дозвољавају. Французи су број један у свету, а фрушкогорска вина из године у годину, заузимају све афирмативнији положај.
Због умерено континенталне климе, много сунчаних дана и повољних температура, благе падине Фрушке горе изузетно су повољне за виноградарство.
Данас фрушкогорско виногорје производи црвена и бела вина која задовољавају свачији укус.
Припремају се од италијанског и рајнског ризлинга, франковке, неопланте, хамбурга, трамнице, шардонеа, каберне совињона, мерлоа, а детаљнију причу од ове коју сте прочитали, можете чути ако се упутите ка неким од винских путева Сремских Карловаца или околине Ердевика, Черевића, Баноштора, Нештина, Ирига, Визића и многих других места која имају много тога заједничког, различитог и незаборавног, а повезују их две кључне речи – Фрушка гора.
На основу музејске документације и архивске грађе, текст припремио Владимир Бајић
Сродно
