Петроварадинска тврђава

ПЕТРОВАРАДИНСКА ТВРЂАВА – „Гибралтар на Дунаву’’, грађена је између 1692-1780. Простире се на површини од 112 хектара. Тврђава има Горњи и Доњи град (Подграђе). Простором Горњег града доминирају бастиони: Доњи Лудвигов бастион, Горњи Лудвигов бастион, Иноћентијев бастион, Бастион Марије Терезије, Бастион св. Леополда и Бастион цара Јосифа I. Приступ је могућ кроз следеће капије: Лудвигову, Дворску, Леополдову, Молинаријеву и Капију Карла VI. Сачувани су следећи објекти: Официрски павиљон, Леополдова барутана, Провијантски магазин, Арсенал, Дуга и Једноставна касарна, Торањ са сатом и Велики ратни бунар. Петроварадинска тврђава је грађена према идеји маркиза Себастијана Вобан-а (1633-1707). Међу градителљима посебно место заузима италијански гроф Алојзије Фердинанд Луиђи Марсиљи (1659-1730), свестрана и образована личност у којој су складно прикупљена знања и способости писца, историчара, картографа, археолога, архитекте и градитеља и војника. У шестотомном делу о Дунаву, које је Марсиљи објавио у Хагу 1726. оставио је податке о Петроварадину и Ченеју. Његова заоставштина се чува у Болоњи у Марсиљи музеју, отвореном 1930.

Petrovaradinska_tvrdjava_2