Нови Сад посетиоце привлачи својом уређеношћу, сигурном укотвљеношћу уз Петроварадинску тврђаву–”Гибралтар на Дунаву”, различитим језицима које говоре његови становници, фестивалима, сајмовима и ритмом који одудара од ужурбаног, хаотичног градског времена. Овде и сат на Тврђави најдужом казаљком показује сате и опомиње да минути понекад могу да сачекају док се не упије тренутак лепоте, не оконча пријатељско ћаскање, глуварење на дунавском песку, радост шетње после пролећне кише или недељног ручка. Новосадски ритам аутентичне опуштености пулсира и ван града на салашима, дунавским чардама, плажама или над фрушкогорским пространствима.

Живот који се ту упија носи се касније као укус топле штрудле с маком, шненокли, заостао изненада од породичног ручка на салашу, као подсећање на топлину просте пећи око које се зими скупља старо и младо. Нови Сад за понети то је осећај топлине пролећног дана на Дунаву или снежне белине коју прелазе коњи упрегнути у саонице са прапорцима, препуне песме, ракијом и вином загрејаних салашарских гостију. То је и сећање на топлину разговора или укусе и мирисе трпезе препуне најразличитијих ђаконија војвођанске кухиње и фрушкогорских вина: ризлинг, неопланта, семјон, сирмиум, сланкаменка, бермет…

Ако кренете старим суботичким путем у који вас уводи Сентандрејски пут, после десетак километара угодне вожње доћи ћете у Ченеј, старо бачко село, данас познато као насеље салаша. У амбијенту карактеристичном за војвођанска сеоска домаћинства у хладу воћњака, уз традиционалну храну и добра вина, можете бар за тренутак успорити време и уживати. Салаши су куће са економским објектима разбацане у мору војвођанске земље. Данас чувају дух прошлих времена, успорен начин живота, домаћу храну, вино и коње који јуре равницом

Салаш 137, Међународни пут 137;

Понедељком не ради.

Најава је пожељна

www.salas137.rs

Овде ћете у царству тишине, пријатној и опуштеној атмосфери уживати у јахању и вожњи фијакером, богатој понуди војвођанских специјалитета и после одмарати у некој од аутентичних соба у Алтдојч стилу.

Пајин салаш, Међинародни пут 325;

www.pajinsalas-restorannovisad.com

Пајин салаш је оаза мира и тишине, одличан избор за организовање породичних и пословних ручкова, породичних и пословних прослава. Салаш је на гласу по доброј храни (буткице од мангулице, пилећи јастучићи…). Резервација је пожељна.

Коњички центар за рехабилитацију, рекреацију, релаксацију и образовање “У седлу”

Салаш 341; тел: +38163 86 26 456, e-mail jelena.ivackovic@usedlu.org.rs www.usedlu.org.rs
Коњички центар “У седлу” је јединствен концепт који обухвата активности и терапије уз помоћ коња за децу и одрасле са посебним потребама, али и теам буилдинг и леадершип програме уз помоћ коња ( сертификовани ЕАХАЕ члан). Могуће је и изнајмити цео посед, са комплетном услугом и организацијом догађаја или пак, без игде икога, таилор маде концепт.Терапије се заказују по одређеној процедури, а сам салаш је затвореног типа, те је договор унапред обавезан.

Камп “Фарма 47” , Међународни пут бб,

www.agrotourism-novisad.com

На десетак километара од центра Новог Сада, на ченејском (х)атару, налази се Фарма 47, камп, преноћиште и салашарска фарма. Аутокамп на Фарми 47 има места за 20 аутодомова, прикључке за струју и воду, могућност истакања првљаве воде. Ту су такође 4 комфорне собе и један апартман. Све се налази смештено у очекиван салашарски пејзаж који чине домаће животиње, засад од 1300 дуња и салашарско опуштено време без журбе, галаме и гарнирунг (по жељи) од домаћих јаја, шунке, сланине, компота, пекмеза и домаће воћне ракије.

Бркин салаш, Међународни пут 312

Најава је обавезна

www.brkinsalas.rs

Бркин салаш је домаћинство породице Матић где можете осетити чари салашарског живота у мирној атмосфери без журбе, али и где можете организовати прославу важнијих догађаја уз традиционалну војвођанску кухињу и звуке тамбураша.

Митин салаш, Вука Караџића 53

Најава је обавезна.

www.salasvojvodina.co.rs

Митин салаш има главну кућу у којој је могућ смештај у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству категорисан са 2*, а поред се налази тршчара-музеј предмета коришћених на салашима од давнина. Туристима су на располагању следеће услуге: играоница, рођендаоница, часови јахања, посета музеју и преноћиште.

Едукативни камп Ченеј ШОСО “Милан Петровић”, Међународни пут 238

Најава је обавезна.

www.smp.edu.rs.
Корисници и ученици ШОСО “Милан Петровић” из Новог Сада у кампу гаје цвеће, зачинско биље и гљиве, те кроз рад и дружење уче различите свакодневне вештине–пре свега из области баштованства и вртларства.

Ресторан са преноћиштем “Булаћ”, Међународни пут 80;

www.pansionbulac.com

На око шест километара од Новог Сада у типичном војвођанском амбијенту, окружен салашима налази се ресторан са преноћиштем”Булаћ” са локалном и интернационалном кухињом. Ресторан капацитета 200 седећих места је погодан и за већа окупљања, а у склопу њега је и прелепа башта. Могућ је и смештај у три бунгалова и у пет соба.

Ка Фрушкој Гори пут вас из центра града води кроз Петроварадин–Београдском, па Прерадовићевом улицом. Дуж пута су следеће цркве: римокатоличка Црква Светог Јураја (Штросмајерова 20) из 1714, српска православна Црква Св. Апостола Павла (ул. Владимира Назора) из 1922, римокатоличка Црква Узвишење Светог Крижа (Људевит до) из 1800, старокатоличка (западно-православна), српска православна Црква Св. Петке из 2011. (Палмотићева бб), римокатоличка жупна Црква Св. Рока (Прерадовићева 160), из 1808. Значајем и монументалношћу се истиче римокатоличка Црква Снежне Госпе на Текијама, екуменско светилиште где се 4. и 5. августа одржавају процесије у спомен на Петроварадинску битку (1716) и победу хришћанске војске над Турцима. Данашњи изглед црква је добила 1881. према пројекту Хермана Болеа.

Смештај је могућ:

Хостел “Varad Inn”, Штросмајерова 16, Петроварадин www.varadinn.com; Апартмани “Петроварадин”, Владана Деснице 38, Петроварадин www.apartmentspetrovaradin.com; “Fortress apartmani“, Лисинског 4, Петроварадин, www.fortressapartmani.com; “Наша тврђава”, Проте Михаљчића 2а, Петроварадин;

 

Сремски Карловци

Сремски Карловци се први пут помињу 1308. као тврђава под именом Каром. Градић је веома важан за историју Срба јер је у њему било седиште српске Митрополије, а ту је основана и Богословија, друга у православном свету, као и Карловачка гимназија, прва гимназија код Срба. Красе га споменици културе и институције настале претежно током 18. и 19. века: Патријаршијски двор–монументална грађевина из 19. века, Карловачка гимназија–најстарија српска гимназија, Саборна црква–барокни храм посвећен Светом Николи, Капела мира–подигнута на месту где је потписан Карловачки мир 1699, Богословски семинар-интернат за ђаке Богословије, Чесма “Четири лава”–подигнута у част завршетка првог карловачког водовода. Град има дугу традицију гајења винове лозе и производње вина.

Излетишта

У непосредној близини Сремских Карловаца је Стражилово, познато излетиште на територији Националног парка “Фрушка гора”, где се налази споменик и гроб српског песника Бранка Радичевића (1824-1853). Међу фрушкогорским излетиштима у близини Новог Сада најпознатије је Поповица. Налази се у близини Сремске Каменице. Познато је по планинарским домовима али и као старт /циљ Фрушкогорског маратона, манифестације од међународног значаја која током априла сваке године окупља неколико хиљада љубитеља природе и пешачења. У близини Сремске Каменице је Ловачки дом “Три газде” (Фрушкогорски пут 228-230). У Старим Лединцима налази се имање породице Миљевић, која се бави виноградарством и сточарством. Производе вина бургундац и траминац и домаћи козји сир. Туристима је поред домаће кухиње на располагању смештај у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству категорисан са 3*. Подрум “Миљевић’’***, Стари Лединци, Улица Симе Шолаје 41; Најава је обавезна: www.podrum-miljevic.co.rs

Даље од урбаног живота у оази мира и здравља налази се и “Ранч Добро прасе”. Осим уживања у природи и свежем ваздуху могућ је и активан одмор попут шетњи кроз шуму, јахање, санкање, сакупљање лековитог биља и гљива. Такође, можете помагати у раду у органској башти, радити са коњима, припремати зимницу, научити да кувате здрава домаћа јела или можете уживати и у свеже припремљеној домаћој храни. У понуди је и смештај у четворокреветној соби, а доступно је и место за ваш шатор у шумовитом делу дворишта.
“Ранч Добро прасе”, Стари Лединци, Јована Дучића 1; Најава је обавезна. www.rancdobroprase.rs

Сремска Каменица и Лединци су познати по производњи вина. Ту су следеће винарије (вински подруми):
Подрум Шукац, Сремска Каменица, Карађорђева 4, тел: 475 51 32 e-пошта: podrumsukac@hotmail.com
Породична винарија Антонијевић, Лединци, Фрушкогорска 1, моб: 060 14 20 211, е-пошта: vinarija.antonijevic@gmail.com
Подрум Миљевић, Стари Лединци, Симе Шолаје 41, тел: + 381 21 298 67 81, www.podrum-miljevic.co.rs www.facebook.com/podrum.miljevic
Ресторан Видиковац, Лединци,Самарски пут бб
Тел: 021 2986-999 www.vidikovac.rs info@vidikovac.rs

Манастири

У близини Новог Сада у насељима Раковац и Беочин налазе се истоимени српски православни манастири. Српски православни манастир Раковац је, према предању, подигао велики коморник деспота Јована Бранковића, Рака Милошевић. Први пут се помиње 1545. Обновљен је крајем 17. века. Црква манастира је посвећена Светим Врачима. Први писани подаци о српском православном манастиру Беочин су из 16. века. Садашња манастирска црква, посвећена Вазнесењу Христовом, је из 18. века. Иконостас представља велику вредност, а радили су га Теодор Димитријевић Крачун, Јанко Халкозовић и Димитрије Бачевић. Парк око манастира је заштићени пример вртне архитектуре.

Излетнички правац ка Футогу може почети од једне од најлепших плажа на Дунаву. Штранд је новосадска плажа отворена 1911. Лети се ту одржавају концерти, фестивали, спортска такмичења… Са сремске стране Дунава налазе се: чарда “Аква Дориа” (Каменички пут бб) и кафана “Тако је суђено” (Рибњак, Горњи пут 15).

Рибарско острво и Камењар

Омиљена места за одмор, опуштање и провод су Рибарско острво и Камењар. Рибарско острво је новосадско викенд насеље где се налазе следећи ресторани и чарде: “Кућерак на Рибарцу”(Рибарско острво бб) www.kucerak.com и “Пикник бар & ресторан” (Рибарско острво бб);

Ту се налази истоимено Туристичко насеље “Рибарско острво“**** www.ribarskoostrvo.rs, у чијем саставу су ресторани: “Рибарац”, “Аласка барка” и “Аласка тераса”.

Камењар је викенд насеље са познатим угоститељским објектима: ресторан “Чарда Мачак” (Камењар бб) и Етно ресторан “Бата Пежо” (Камењар V бр. 21);

Смештај је могућ:
“Древна” – Етно комплекс
(Подунавска 6), www.drevna.com;
Преноћиште “Камењар” (Камењар I бр. 95);
Преноћиште “Panorama Aqualux” (Камењар 5/41), www.panoramaaqualux.rs
VILLA PALACE 4* Космајска 23, Камењар 3,  www.villa-palace.com office@villa-palace.com, villapalacenovisad@gmail.com

Футог

Футог је старо насеље, а данас је део Града Новог Сада. У центру Футога се налази римокатоличка Црква Срца Исусовог са жупним двором. Првобитну цркву је саградио гроф Хадик 1776. На месту старе, нову цркву посвећену Срцу Исусовом, саградила је грофица Котек 1908. Пројекат је урадио Ференц Венингер. Српска православна Црква Светих Врачева Кузме и Дамјана у Футогу сазидана је 1776. Иконостас је осликао Арсеније Теодоровић 1799, а зидно сликарство се приписује Јанку Халкозовићу. У цркви се чува збирка икона, рад Павла Симића. У Футогу су ресторани “Плави Дунав” (Рибарска 2X) и сплав – чарда “Дунавац” (Дунавска 000) www.splavdunavac.com

Бегеч

Бегечка јама је парк природе и популарно излетиште настало на старом кориту Дунава. Обухвата површину од 379 ха. Ту се налазе и риболовни терени, плажа, викенд насеље, дом риболоваца, угоститељски објекти. Бегечка јама је једно од места у приобаљу Дунава од Бачке Паланке до Бешке, значајна за птице гнездарице.

Цвејин салаш *** Бегеч, Николе Тесле 2; Најава је обавезна. www.cvejinsalas.com. Цвејин салаш је аутентично сеоско домаћинство где је туристима поред домаће кухиње на располагању смештај у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству категорисан са 3*. У близини су и познате чарде “Код Браше” (Бегечка јама 56) и “Чарда на јами” (Бегечка јама бб).

 

Информације за туристе:

Цвејин салаш*** Бегеч, Николе Тесле 2. Најава је обавезна.

www.cvejinsalas.com

Цвејин салаш је аутентично сеоско домаћинство где је туристима поред домаће кухиње на располагању смештај у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству категорисан са 3*.
Чарде:
Плави Дунав (ресторан) Футог, Рибарска 2x
Сплав-чарда “Дунавац, Футог, Дунавска 000 (поседују и преноћиште) www.splavdunavac.com/splav.html
Чарда Код Браше, Бегечка јама 56, www.cardakodbrase.com
Чарда на јами, Бегечка јама бб

Каћ

Каћ је од Новог Сада удаљен 8 км. У центру насеља се налази српска православна Црква Св. Николе изграђена између 1840. и 1844. године. Ту се налази и новоосновани манастир Српске православне цркве посвећен Васкрсењу Христовом. За љубитеље риболова уређен је риболовни терен–Црни вир.

Информације за туристе:
Српски православни манастир Васкрсења Христовог Каћ, Сунчани брег; посете су могуће лети у периоду 6-19 ч, зими у периоду 6-18 ч. Пријаве за групне посете на тел: +381 (0)21 621 33 12, моб: +381 (0)64 800 29 20 Филотеја, е-пошта: manastirvaskrsenja@gmail.com

Будисава

Будисава је приградско насеље Новог Сада. Центром Будисаве доминира римокатоличка црква Велике Госпе (Блажене Девице Марије) изграђене у неоготском стилу 1908. Торањ цркве је висок 45 метара, а у њему су три звона. У близини цркве (прва улица десно) налази се Етно кућа настала великим залагањем господина Тибора Милановића. У простору (кућа и окућница) који је некада користио црквењак са породицом сакупљени су предмети из свакодневице, који сасвим дочаравају живот становника Будисаве друге половине 19. и прве половине 20. века. У кући је поставка која показује како су биле опремљене куће већине становника Будисаве на прелазу из 19. у 20. век. У дворишту је колекција пољопривредних алатки, оруђа која су служила за обраду земље, стари бунар али и серија фотографија која приказује друштвени живот становника између два светска рата.

Информације за туристе:

Етно кућа Будисава ул. Цара Душана 110; најава је обавезна на тел. +381  (0)21 719 235 (9-14ч) Рајшли Ласло, е-пошта: budiszava.petefi@gmail.com

Ковиљско – петроварадински рит

Ковиљско–петроварадински рит је специјални резерват природе, простире се на 4.840 ха на територијама општина: Нови Сад, Сремски Карловци, Инђија и Тител. Пространи рит формиран је на старим рукавцима Дунава. То је станиште ретких врста птица регистровано као ИБА подручје. Локалитет Аркањ је познат риболовни терен.

Ковиљ

Ковиљ је старо бачко насеље које се налази на ободу Ковиљско–петроварадинског рита. Први пут се помиње у 13. веку. Насеље има две цркве и манастир. Српски православни манастир Ковиљ са црквом посвећеном св. арханђелима Михајлу и Гаврилу према предању је основао св. Сава. Први пут се помиње средином 17. века. Данашњи изглед, манастир има од средине 18. века. Иконостас је осликао Аксентије Мародић, а резбарио Јован Кистнер. Српска православна Црква Вазнесења Господњег (Горњоковиљска) подигнута је 1829. Српска православна Црква Св. апостола Томе (Доњоковиљска) подигнута је 1845. на месту старијег храма. Поред Горњоковиљске цркве налази се родна кућа Лазе Костића (1841- 1910), писца, песника, преводиоца.

Информације за туристе:

Манастир Ковиљ ул. Душка Вицкова 51; тел: + 381 (0)21 298 8020; е-пошта: kovilj@eunet.rs

(групне посете најавити дан раније). Ковиљски манастир, поред обиласка манастира туристима нуди и могућност куповине манастирских производа међу којима су одлична вина, ракије, мед и дуго.

Српска православна Црква св. апостола Томе (Доњоковиљска) ул. Лазе Костића 16; отац Стеван Лукић моб. + 381 (0) 64 800 4221. Цркву је могуће обићи уз претходну најаву (обавезну ако су групе у питању), а љубазни свештеник, отац Стеван Лукић, ће посетиоцима говорити о историји храма, традицији Ковиљчана.

Пољопривредно газдинство Саве Граорца, прерада меса од мангулице “Мангулица”, Ковиљ, Војвођанских бригада 57; +381 (0) 21 298 8558; +381 (0)64 1532367, www.mangulice.com (најава је обавезна).

Сремска Каменица је део Града Новог Сада, а налази се у подножју Фрушке горе. Позната је по посебној микроклими угодној за боравак. Центром доминирају цркве и споменик Јовану Јовановићу Змају.

Српска православна Црква Рођења Богородице је барокна грађевина изграђена 1758. на месту старијег храма. Иконостас је осликао Стефан Гавриловић 1802.

Римокатоличка Црква Нашашће Светог Крижа на Змајевом тргу саграђена је 1811. У Сремској Каменици се налазе следећи споменици и институције културе:

Дворац Марцибањи-Карачоњи се налази у Каменичком парку. Садашњи изглед објекта је из 1836. Каменички парк је пространи уређени парк првобитно формиран око дворца. Красе га скулптуре из некадашњег дворског парка.

Споменик Јовану Јовановићу Змају (1833-1904), песнику, лекару и члану Српске краљевске академије подсећа на чињеницу да је он наш најчитанији и за читаве генерације, најомиљенији дечји песник. Њему у част се, почев од 1958. у Новом Саду одржавају Змајеве дечје игре. Кућа у којој је живео славни песник и лекар, Јован Јовановић Змај од 1875. до 1904. данас је Змајев музеј. Налази се у улици Јована Јовановића Змаја 1. www.museumns.rs

Смештај је могућ: Преноћиште “Вила Еванђелина”, Branislava Bukurova 2; www.vilaevandjelina.com Преноћиште “Змајево гнездо“, Змајев трг 15; www.zmajevognezdo.rs Преноћиште “Илиџа”, Лединачки пут 1, тел: 462-860  office@ilidza.rs

Једнодневни излет

СKЕЛАМА ДУЖ ЛЕВЕ И ДЕСНЕ ОБАЛЕ ДУНАВА

Нови Сад-Футог- Беочин- Черевић-Баноштор-Бегеч-Нови Сад

Туристичко подручје Новог Сада је изузетно богато: куд год да кренете слојеви природних и створених вредности и атракција непрестано се нижу. Чак се,скоро заборављени начини превоза преко реке, као што су скеле на Дунаву код Новог Сада, могу уписати у туристичке атракције. Прећи скелом преко Дунава јесте угодан доживљај који при том није скуп. Но, Дунав није једноставна река, па се вожња скелама препоручује у лето или почетком јесени, када се на сремској страни бере грожђе и пије прошлогодишње вино, а на бачкој страни продаје футошки купус и бегечка шаргарепа.

Футог

Путовање скелама можете започети у Футогу. Сматра се да је од 1250, када се први пут помиње у писаним изворима,Футог константно насељен. Током аустријске владавине насеље је било толико значајно трговиште да су вашари који су се ту дешавали били познатији и од лајпцишких. Роба коју су доносили Турци, Персијанци, Јермени кретала је ка средњој и северној Европи управо преко футошког хатара. Прича се да су каравани камила баш код Футога прелазили у Бачку на путу ка Бечу и да су товари кафе, заплењене после опсаде Беча, крајем 17. века, управо футошким путем кренули у освајање европских навика. Футог је имао значајну улогу у одбрани Хабзбуршке монархије од Турака јер је аустријска војска, под командом Евгенија Савојског, баш на том месту прешла Дунав и зашла Турцима за леђа, поразивши их у чувеној Петроварадинској бици 1716.

Док чекате да скелом пређете исти пут који су пре вас прелазили каравани, трговци, војске и путници немојте пропустити прилику да обиђете футошке знаменитости. У близини Дунава у делу Старог Футога налази се Српска православна Црква Светих Врача Kозме и Дамјана. Изграђена је 1776. у стилу барока. Иконостас је 1779. урадио један од најзначајнијих српских сликара 18. и 19. века,  Арсеније Теодоровић. Зидне слике су дело Јанка Халкозовића, представника ранобарокног сликарства у Војводини. Храм поседује збирку икона које је радио новосадски сликар Павле Симић, чији се сликарски израз доводи у везу са назаренским сликарством. У лепо уређеној и одржаваној црквеној порти је гроб рано преминуле кћерке песника Јована Јовановића Змаја, Смиљке Јовановић.

На почетку Новог Футога налази се маркантна Римокатоличка Црква Пресветог Срца Исусовог, изграђеан на месту где је 1776. био барокни храм Пресветог Тројства. Савремену цркву је изградила грофовска породица Kотек у периоду 1906 -1908. Готски торњеви овог храма видљиви су из даљине.Црква је богато украшена, поседује мобилијар у псеудоготском стилу и моћне оргуље, што уз монументалност грађевине,храму даје јединствен и хармоничан утисак свечане раскоши неких прошлих времена. Жупни двор који је изграђен 1776. уз првобитну цркву и данас постоји.  У савременој Цркви Срца Исусовог налази се и реликвија Св. Еугена, мученика из првохришћанских времена, чије је тело почивало у Римским катакомбама. Папа Пио VI је  1777. реликвију даровао футошкој Цркви Пресветог Тројства  коју је саградио гроф Андреас Хадик, а она се сада налази у стакленом саркофагу  испод бочног олтара у савременом храму. На спомен плочи у унутрашњости цркве записано је да су поједине витраже даровали: гроф Рудолф, супруга Мариа Радај, кћерка Хенриета, сестра Габриела Шенборн, жупник Јожеф Ајгл и неке угледне породице из Футога.

Одмах преко пута Римокатоличке цркве Пресветог Срца Исусовог налази се Дворац Хадик који је 1777. изградио гроф Андреас Хадик, аустријски фелдмаршал и председавајући бечког Дворског ратног савета. Дворац је изграђен као резиденцијални објекат у стилу барока. До 1805. у поседу је грофова Хадик, када постаје посед грофовске породице Kотек. Нови власници обнављају здање, дограђују стаклене баште и велику терасу са предње стране. Постоје подаци да су у дворцу, непосредно пре Сарајевског атентата, били надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија Kотек  да је баш ту Јохан Штраус Млађи компоновао “На лепом плавом Дунаву”. Данас се у дворском здању налази Пољопривредна школа.

Kао свако место дуж Дунава и Футог има чарде, а чарда “Сплав Дунавац” је на гласу по доброј рибљој чорби уз коју се служе и добра вина.  

Черевић

Футошку скелу није тешко наћи, а укрцавање је једноставно, јер постоји особа која по одређеном распореду смешта возила и људе. До Беочина се стиже за десетак минута лагане и пријатне вожње. Одатле, пратећи обалу Дунава,стиже се до Черевића. То је старо насеље,а судећи по археолошким остацима претпоставља се да је у черевићком хатару постојало римско утврђење. Зна се да је у 12. веку ту била католичка жупа, док је у време турске владавине пописом документованопостојање џамија и православне цркве. Насеље се развијало све до доласка Аустријанаца када губи значај које је имало као важно одмориште дуж пута Београд-Будим.

Данас, центром Черевића доминира Римокатоличка Црква Св. Јосипа, изграђена у 18. веку. У цркви се налазила икона Јохана Натинхофера из 1781. на којој је представљена Света Породица, док је у дну слике дата панорама Черевића са православном и католичком црквом. За ову цркву иконе су радила и два позната српска сликара Арса Теодоровић (1817) и Kонстантин Пантелић (1835). У литератури се може пронаћи податак да је један римски надгробни споменик узидан у зид католичке цркве.

У близини је и Српска православна Црква Светог Саве изграђена у 18. веку у стилу барока. Иконе, рађене током 18. и 19. века рад су непознатих сликара. Резбарију иконостаса је највероватније радио Марко Вујатовић у првој половини 19. века. Црквена порта је уређена а у њој се налази неколико очуваних гробних споменика међу којима су и споменици добротвора Атанасија Гереског и Петра Kостића.

Черевић има Завичајни музеј који чува легате сликара Миленка Шербана и вајара Јована Содатовића. У једној од централних улица је табла која обавештава да је на том месту била родна кућа песника, Јована Грчића Миленка, сахрањеног у порти манастира Беочин.

У месту су многе винарије и вински подруми где можете пробати и купити одлично вино: Неоплната, Шардоне, Ризлинг, Франковка, Пробус, Бермет и друга. Сви подруми и винарије су добро означене. Ту су винарије: Kузмановић, Бело Брдо, Радојчић и Жабић.

Баноштор

Баноштор је старо насеље. У античко време ту је постојала римска тврђава Малата и Бононија. Утврда је имала пристаниште где су се, како се може наћи у литератури, на путу ка Сирмијуму искрцала два римска императора: Јулијан 361. и Грацијан 378. Kако Вера Милосављевић пише од скоро су и сазнања о постојању ранохришћанске цркве из 4. века и то у близини данашњег храма Светог Георгија. Зна се и о средњевековном манастиру у Баноштру који је према Вери Милосављевић подигао српски и угарски великаш Бан Белош. Kасније је у манастиру било средиште новоосноване Сремске бискупије која се недуго затим преселила у Сремску Митровицу. Име Баноштор се доводи у везу са Бан Моноштор, у преводу, Банов Манастир. На једном печату из 18. века, који се чува у Архиву Митрополије у Сремским Kарловцима, назив места исписан старом ћирилицом је био “Баноштар варош”. У средњем веку и у време турске владавине тврђава више нема онај значај који је имала у време Римског царства.

Владавина Османлија (1521-1718) избрисала је многе трагове претходних векова, тако да се о ранијим утврђењима, старим католичким жупама и манастирима, православним епископијама може сазнати из литературе. Један од таквих важних докумената је и попис сремских насеља цркава и манастира које је направиопредставник принца Ливија Одескалкија, опат Ђовано Бонини 1698. ради примопредаје оног дела Срема ослобођеног од Турака који је аустријски цар Леополд Први поклонио италијанској племићкој породици Одескалки.

Насељем данас доминирају зидине Римокатоличке Цркве Св. Рудолфа коју је 1913. изградио гроф Рудолф Kотек из Футога. Посетиоци могу обићи Српску православну Цркву Св. Георгија изграђену 1682. у доба Велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Велику вредност представља иконостас чију је резбу радио Максим Лазаревић. 1833. Иконе на иконостасу и део зидних слика урадио је Kонстантин Пантелић 1836, а икону Богородице са Христом на Богородичном трону Григорије Давидовић Опшић, 1781. Црквена звона је даровао Михајло Пупин 1925.

Баноштор је насеље винара и виноградара. Ту ћете наћи одлична вина, а све винарије су добро означене: Фрушкогорски виногради, Ачански, Силбашки, Стојковић, Урошевић, Радошевић, Шијачки … Ту је и Удружење жена “Мајкина радионица” које се баве израдом сувенира.

Бегеч

Скела која превози људе и возила између Баноштра и Бегеча је мања од оне између Футога и Беочина, али исто толико сигурна. Прелазак је чак интересантнији јер путнике прати јато корморана и других птица у потрази зарибом у дунавским плићацима. Скела се зауставља на бегечкој обали тик уз “Чарду код Браше” која је у летње доба године одлично место за породични ручак. Само један километар удаљена је Бегечка јама, излетиште, риболовни терен купалиште и викенд насеље Новосађана. Бегачка јама је и заштићено подручје – парк природе, значајна за опстанак птица гњездарица. И ту наравно лети, на радост љубитеља рибље чорбе и осталих рибљих јела, дежура још једна чарда – “Чарда на Јами”.

На бегечком хатару, наспрам Бононие (Баноштра) је крајем 3. века постојало римско утврђење и пристаниште (Каселум Онагринум), али данас ти археолошки остаци нису доступни за посете.Такође, о историји насеља током средњег века и турског времена можемо сазнати само из литературе, јер нема материјалних остатака из тих преиода. Оно што се данас може видети у центру села је Српска православна Црква Св. Апостола Луке изграђена 1838. Нешто даље на главном путу ка Новом Саду налази се “Цвејин салаш” аутохтоно сеоско домаћинство које радо прима посетиоце (уз претходну најаву). На салашу можете бити угошћени одличном домаћом храном, а можете користити смештај у домаћој радиности јер је домаћинство категорисано са 3*. Ту, у дебелом хладу, уз мноштво домаћих животиња, уз војвођанске ђаконије најлакше је припремити се за повратак у стварност коју живимо.

Гордана Стојаковић, септембар 2017.

Информације за туристе:

Групне посете црквама

За обилазак Римокатоличке Цркве Срца Исусовог у Футогу групне посете је потребно најавити жупнику Антуну Kопиловићу  http://www.suboticka-biskupija.info/zupe.php
За обилазак Римокатоличке Цркве Св. Јосипа у Черевићу групне посете потребно је најавити жупнику Здравку Чабрајцу http://www.srijembiskupija.rs/hr/abecedni-popis-zupa-u-srijemskoj-biskupiji
Српске православне цркве су обично отворене. Информације за цркве у Бачкој: Епархија бачка http://eparhija-backa.rs/ a za crkve u Sremu: Eparhija sremska http://www.eparhija-sremska.rs/

Угоститељство

СУР Гостиона “Сплав-Дунавац”, Дунавска 000; Футог +381 (0)21 895-406, (0)63 8882123, (0)600895406; www.splavdunavac.com    Радно време: радним данима 10-23h, викендом 10-24h.
СУР Чарда код Браше, Бегечка јама 56; Бегеч +381 (0)21 899-111, 898-474; маил: cardakodbrase@eunet.rs  Радно време: радним данима 07-23h, викендом 07-24h.
Цвејин салаш 3* Николе Тесле 2, Бегеч, Тел: +381(0)21 2998 045,  +381 (0)63 538 976 www.cvejinsalas.com  info@cvejinsalas.com  (најава је обавезна)
Черевићки винари и винарије: http://www.fruskogorska-riznica.co.rs/?nav=pregled1&data=beocin&sub=1
Баношторски винари и винарије:  https://banostorinfo.wordpress.com/2013/08/04/27/
Туристички инфо центар Баноштор: +381 (0)21 879 011

Скеле

Предлажемо да излет планирате у летњем периоду. Скела Футог-Беочин саобраћа на сваки сат, а скела Баноштор –Бегеч по потреби.
Туристичка организација Града Новог Сада не одговара за промене информација и услуга.

Литература:

Slobodan Ćurčić Gordana Stojaković i Olivera Dobrivojević (2002) Fruška gora-Turistički vodič. Novi Sad/Beograd: Prometej i Vojnoizdavački zavod.
Vera Milosavljević (2014) Crkva u Banoštru. Sremski Karlovci: Srpska pravoslavna eparhija sremska
Dvorci Vojvodine http://www.dvorci.info/dvorci/futog/info.php
Споменици културе у Србији – Castellum Onagrinum, Бегеч (сајт САНУ) http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1316
Споменици културе у Србији – Римокатоличка Црква Св. Јосипа, Черевић (сајт САНУ)http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1046
Споменици културе у Србији – Римокатоличка Црква Срца Исусовог, Футог (сајт САНУ) http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1147
Споменици културе у Србији – Српска православна Црква Св. Саве, Черевић (сајт САНУ) http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1045
Sveti Eugen –Nepoznati svetac http://www.zvonik.rs/arhiva/162/subisk.html
Subotička Biskupijahttp://www.suboticka-biskupija.info/zupe.php?op=display&zid=37